Smeđi ukras jeseni
Divlji kesten koristi se za lečenje proširenih vena, za zaustavljanje krvarenja, protiv upala i hemoroida
Od davnih vremena divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) omiljena je ukrasna vrsta u parkovima, vrtovima, a osobito u drvoredima. Ubraja se u najlepšu autohtonu vrstu Evrope. Za vreme cvetanja služi kao odlična pčelinja paša. Plod služi za ishranu konja, svinja i krupne stoke.
U narodu je poznat kao beli divlji kesten, gorki kesten, divlji kastanj, mađal, konjski kesten, jeloš, itd.
Drvo raste samo na Balkanu
Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku od zapadne Evrope, gde se mnogo upotrebljava u naučnoj i narodnoj medicini, najviše za izradu lekova za lečenje proširenih vena.
Divlji kesten je listopadno drvo s razgranatom, gustom, okruglom krošnjom. Otporan je na kasne i rane mrazeve, izdrži temperature i do minus 30 stepeni. Na Alpima se kultiviše do 1.200 metara nadmorske visine. Prilično dobro podnosi zasenu, ali najbolje se razvija kao soliterno stablo.
Plod je okrugla, bodljikava, zelena čaura u kojoj se nalaze obično dva krupna bubrežasta, mrka semena. Cveta od maja do juna.
Rasprostranjen je samo na Balkanskom poluostrvu. Autohtono raste u dolini Crnog Drima i oko Ohridskog jezera. Iz Grčke je u doba Vizantije prenet u Carigrad, a u 17. veku i u celu Evropu. Drvo divljeg kestena nije na ceni, zato što je mekano, krto, male trajnosti, male snage ogrevanja. Upotrebljava se za izradu drvenih cipela i korita.
U lekovite svrhe koristi se seme, retko kora, list i cvet. Seme se sakuplja kada ispadne iz zrelih čaura, kora se guli s debljih grana u jesen ili rano proleće, a listovi i cvetovi se beru u maju.
Seme sadrži skrob, masno ulje, saponozide, potom ima belančevina, vitamine P, B, C, K i dr.
Koristi se za lečenje proširenih vena, smanjuje njihovu propustljivost i ubrzava protok krvi kroz vene. Zatim se koristi za zaustavljanje krvarenja, protiv upala, hemoroida, za otklanjanje otoka i jačanje zidova krvnih sudova.
U farmaceutskoj industriji služi za dobijanje masnog ulja i saponozida, koji se koriste za izradu sapuna i kozmetičkih preparata.
Kora kestena koristi se za lečenje raznih kožnih oboljenja. Cvet se u narodnoj medicini koristi za jačanje, protiv dijareje i pega na licu. U slučaju nestašice hrane, seme kestena se melje i brašno koristi za ishranu.
Stajanjem gubi lekovitost
Seme se sakuplja u jesen, u septembru i oktobru, kad opada s drveta. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlažnoj zemlji. Kod nas svake godine propadaju desetine vagona divljeg kestena, jer ga niko ne sakuplja. S jednog drveta može se nakupiti više od 100 kilograma kestena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano, ali je gorkog i neprijatnog ukusa.
Stajanjem, kesten gubi lekovitost, tako da se najčešće upotrebljava takozvana stabilizovana alkoholatura, koja se spravlja tako što se sveže, neoljušteno i isečeno kestenje stavlja postepeno u ključali alkohol. Na taj način se unište fermenti i dobija se postojana droga. Od ovakve droge pravi se ekstrakt, od koga se izrađuju supozitorije, najčešće zajedno s beladonom. U humanoj medicini daje se za lečenje venoznog sistema, naročito protiv hemoroida.
