Смеђи украс јесени
Дивљи кестен користи се за лечење проширених вена, за заустављање крварења, против упала и хемороида
Од давних времена дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) омиљена је украсна врста у парковима, вртовима, а особито у дрворедима. Убраја се у најлепшу аутохтону врсту Европе. За време цветања служи као одлична пчелиња паша. Плод служи за исхрану коња, свиња и крупне стоке.
У народу je познат као бели дивљи кестен, горки кестен, дивљи кастањ, мађал, коњски кестен, јелош, итд.
Дрво расте само на Балкану
Код нас је употреба дивљег кестена готово непозната за разлику од западне Европе, где се много употребљава у научној и народној медицини, највише за израду лекова за лечење проширених вена.
Дивљи кестен је листопадно дрво с разгранатом, густом, округлом крошњом. Отпоран је на касне и ране мразеве, издржи температуре и до минус 30 степени. На Алпима се култивише до 1.200 метара надморске висине. Прилично добро подноси засену, али најбоље се развија као солитерно стабло.
Плод је округла, бодљикава, зелена чаура у којој се налазе обично два крупна бубрежаста, мрка семена. Цвета од маја до јуна.
Распрострањен је само на Балканском полуострву. Аутохтоно расте у долини Црног Дрима и око Охридског језера. Из Грчке је у доба Византије пренет у Цариград, а у 17. веку и у целу Европу. Дрво дивљег кестена није на цени, зато што је мекано, крто, мале трајности, мале снаге огревања. Употребљава се за израду дрвених ципела и корита.
У лековите сврхе користи се семе, ретко кора, лист и цвет. Семе се сакупља када испадне из зрелих чаура, кора се гули с дебљих грана у јесен или рано пролеће, а листови и цветови се беру у мају.
Семе садржи скроб, масно уље, сапонозиде, потом има беланчевина, витамине П, Б, Ц, К и др.
Користи се за лечење проширених вена, смањује њихову пропустљивост и убрзава проток крви кроз вене. Затим се користи за заустављање крварења, против упала, хемороида, за отклањање отока и јачање зидова крвних судова.
У фармацеутској индустрији служи за добијање масног уља и сапонозида, који се користе за израду сапуна и козметичких препарата.
Кора кестена користи се за лечење разних кожних обољења. Цвет се у народној медицини користи за јачање, против дијареје и пега на лицу. У случају несташице хране, семе кестена се меље и брашно користи за исхрану.
Стајањем губи лековитост
Семе се сакупља у јесен, у септембру и октобру, кад опада с дрвета. Семење треба одмах сакупљати да се не би кварило на влажној земљи. Код нас сваке године пропадају десетине вагона дивљег кестена, јер га нико не сакупља. С једног дрвета може се накупити више од 100 килограма кестена. Семе је врло лепе кестењасте боје и сјајно као да је лаковано, али је горког и непријатног укуса.
Стајањем, кестен губи лековитост, тако да се најчешће употребљава такозвана стабилизована алкохолатура, која се справља тако што се свеже, неољуштено и исечено кестење ставља постепено у кључали алкохол. На тај начин се униште ферменти и добија се постојана дрога. Од овакве дроге прави се екстракт, од кога се израђују супозиторије, најчешће заједно с беладоном. У хуманој медицини даје се за лечење венозног система, нарочито против хемороида.
