Stvorena za kameru

Život je splet presudnih slučajnosti, rekla bi na kraju osvrta na svoj životni put i karijeru Smiljana Popov, autorka popularnog serijala „Beograd za početnike”, koji se već devet godina emituje na TV programu Studija B. Inače, prva emisija u Srbiji koja je uključena u obrazovni sistem, kao dodatna nastava na časovima istorije i srpskog jezika u beogradskim školama. Iz nje, pre četiri godine izrasli su dokumentarni programi, ali i istoimena posećena tribina o istoriji Beograda o kojoj se malo zna. Redovno se održava u Galeriji 73 na Banovom brdu i Centru za kulturu „Grocka”.

Osvrtanje na istoriju i kulturu glavnog grada bio je podsticaj i za emisiju „Srbija za početnike” na TV Ekoviziji, koja se već dve godine emituje na MTS kanalima.

Smiljana, ipak, tvrdi da je njena neplanirana novinarska karijera počela sasvim slučajno. Studirala je svetsku književnost kada je u gradskim dešavanjima upoznala voditelja studija B Uroša Milovanovića, koji ju je u razgovoru iznenadno upitao zašto ne radi na televiziji. Odgovorila je da to ne može da zamisli jer je stidljiva, a on joj uzvratio da će videti da nije kad stane pred kamere za koje je stvorena, poslavši je kod Dragane Ćosić, autorke emisije „Boje noći”.

„Iako mi je tražila da napišem vest, što sam od treme jedva uspela, napisavši pritom filozofski esej, odmah me je usmerila da tražim zanimljivosti u praćenju kulture grada. Zahvalna sam što me je prvo naučila da budem kreativna. Ipak, tek kada sam otišla u informativno novinarstvo, ’ispekla’ sam potpuno novinarski zanat”.

Originalan stil odevanja

Posle mnogih uključenja uživo s beogradskih ulica, gledaoci je pamte i kao autorku rubrika o istoriji, popularnoj kulturi i savremenim fenomenima u emisiji „Beograde, dobar dan”.

Mlada novinarka gradila je tada svoj stil televizijskog autora, ali i „stajling”, po kome je uvek prepoznatljiva. Na sastanak s nama došla je u haljini i cipelama jarke zelene boje, s kosom uvijenom u maramu sličnih nijansi kao u turban, uz takođe egzotične, dugačke minđuše. U skladu s njenim stalnim osmehom i, izdaleka po hodu uočljivom, energijom.

Njeno stalno i specifično usklađivanje detalja i boja u oblačenju i šminki, međutim, kako sama kaže, nisu svi isto ocenili.

U našem izdanju lista „Kosmopoliten”, čiji je urednik bio Igor Todorović, 2007. ispod fotografije je označena kao „Modni S. O. S” ili promašaj, a zbog kineskog šešira pisalo je: „Pogrešili ste, modna destinacija ove godine je Japan, a ne Kina”, kako nam priča. Istovremeno, pozvana je da gostuje u emisije kreatorke Ane Ljubenković, koja je pohvalno istakla Smiljanin stil kao originalan.

Tako je ocenjena i njena autorska emisija „Beograd za početnike”, koja po preporuci Sekretarijata za obrazovanje Beograda od 2016. ulazi u učionice osnovaca i srednjoškolaca Starog grada, Rakovice, Palilule i drugih gradskih opština kao popularizacija kulturnog nasleđa.

Studija B seća se kao riznice ideja. Razmenjivala ih je često s pokojnim starijim kolegom Veljom Pavlovićem, upamćenim autorom emisije „Nivo 23” o pop-rok, poetskoj i filmskoj kulturi, koju je oduvek redovno pratila.

„Na ovoj televiziji funkcionisali smo kao junaci serije ’Naša mala klinika’, bili smo nerazdvojni, do zajedničkih odlazaka ne letovanje. Svi iz tog doba ostali smo prijatelji”, kaže. Ipak, zbog strukturnih promena na Studiju B, ona dobija otkaz 2018. godine.

„Kako su tada rukovodioci i rekli da će biti, u ovoj drugoj slučajnosti ispalo je da su mi učinili uslugu, koja mi donosi više vremena, kreacija, pa i novca. Postajem na neki način preduzetnica. S agencijom koju sam osnovala, konkurišem za obrazovne i TV programe, te se ’Beograd za početnike’ i dalje emituje na istom kanalu. Tako sam i započela tribine, koje izgledaju kao emisije uživo i mnogi dolaze da postavljaju pitanja. Posebno je bila zapažena tribina o našoj špijunki povodom filma ’Vera’, na kojoj je na pitanja odgovarao reditelj Nedeljko Kovačić. Istorija kroz prizmu pojedinca interesuje Beograđane. Ali, nećete verovati, najposećenije su bile tribine u onlajn verziji za vreme korone, održane u saradnji s ’Božidarcem’, kada je jedna imala 700 pratilaca. To je znak da u ovo moderno, ali po mnogo čemu teško doba, ljude ponovo zanima istorija koju smo zaboravili.”

Ministarstvo kulture i informisanja, godinu dana pošto je dobila otkaz na stalnom poslu, 2019. podržalo je projekat njenih interaktivnih radionica „Kad istorija oživi”, uz dalje emitovanje mnogih epizoda serijala „Beograd za početnike” po gradskim školama.

Kako je zavolela Grocku

„Postala sam gospodar svog vremena. Tako sam, neopterećena radnim vremenom, jednog dana iznenadno odlučila da napravim emisiju o Grockoj o kojoj ništa nisam znala i tamo sam upoznala Zoricu Atić, direktorku Kulturnog centra s kojim započinje moja trajna saradnja. Tokom septembarskih Dana kulturne baštine organizovaćemo edukativno-turističko „Vođenje kroz gročanske kapije”. Iako sam rođena na Vračaru, u Beogradu iz kog nikad ne želim da odem, zavolela sam Grocku kao svoj dom. Tamo idem i kod frizera”, kaže.

Započevši putešestvije kroz Srbiju s najnovijom emisijom, zavolela je i „beogradsku Svetu Goru na Kosmaju”, kako je nazvala manastire iz 15. veka i epohe despota Stefana, ali i zlatarska sela, podržavajući ideju da tamo preostala domaćinstva pomognu da se u Štitkovu napravi etno-selo.

Posao za koji je mislila da nije stvorena, otkrio joj je čari Srbije, kao što su, navodi, obnovljena Medijana u Nišu, stari grad Maglič na Ibru, ali i Mud(r)ijada u Gornjem Milanovcu – takmičenje u spremanju belih bubrega, na kom je sa sagovornicima na kraju, ističe ponosno, „oplela” i kolce.

Balerina i biciklista

Kao devojčica, Smiljana je završila osnovnu baletsku školu „Lujo Davičo”. Od tada je velika pristalica plesa i uopšte kretanja. Danas trenira jogu, ali redovno i vozi bicikl, zalažući se da on ne bude samo mahom rekreativno, već prvenstveno prevozno sredstvo kako bismo spasli grad od zagađenja. Član je udruženja „Ulice za bicikliste” i učesnik vožnji „Kritična masa” u 350 gradova sveta. Zagovornica je usvajanja životinja, što i sama čini.

Jugoslovenka iz Cerak vinograda

Najmlađe dane provela je do pete godine u Čačku, kada je otac kao vojni lekar dobio premeštaj iz Beograda. Igrala se u „vojnom” soliteru s decom komšija iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Odrasla je učeći da poštuje tuđe kulture i jugoslovenka je ostala po ubeđenju. Ponosna je na to što su se posle povratka u Beograd uselili u novoizgrađeno čukaričko naselje Cerak vinogradi, koje je upisano i zaštićeno kao reprezentativni primer ekološkog naselja i socijalističke arhitekture. Kao i na to što je u njemu ostala. I danas je u naselju zabranjena gradnja i izgleda kao velika bašta. Laptop ispod oraha iza zgrade, kaže, izabrala je za radno mesto. Ako ne mora poslom u centar, prošeta do Ade ili Košutnjaka. „Zbog moje nezamenjive Čukarice, postala sam i lokalpatriota.”

Ženska istorija Srbije

U poslednje vreme, autorka emisija i tribina o prošlosti, sve više se bavi podsećanjem na žene koje su bile značajne u našoj istoriji. Zbog toga što je njihov put bio težak u prošlosti u kojoj se žene uglavnom nisu školovale, ona je impresionirana dostignućima prve žene arhitekte Jelisavete Načić, čiji je projekat zdanje škole „Kralj Petar”, prve srpske lekarke Drage Jočić, ali i glumicom i nastavnicom Dragom Dejanović kao autorkom prvog feminističkog stiha „Ja sam žena, ali smem”.

O zaboravljenim kraljevima čokolade

Emisija o istoriji Beograda podstakla je inicijativu Komisije za spomenike da ugao ulica Solunske i Cara Uroša na Dorćolu ponese ime Koste Šonde, velikog zadužbinara iz porodice tvoraca prve jugoslovenske fabrike čokolade. Ugledna porodica Šonda otvorila je jedan od prvih prestoničkih bioskopa, nekadašnji „Koloseum”, na čijem mestu je danas bioskop „Balkan”.