Obnova vodotornja i vikend-naselja
Graditeljima najvažnijih secesijskih zdanja od opeke i drveta, Jakobu i Komoru, podignut je spomenik na obali
Na Palićkom jezeru prethodnih nedelja uveliko je nastavljena obnova starih zdanja secesijske arhitekture, ali i kuća novijeg doba. Čim je prošao Evropski filmski festival, kako je i najavljeno, počela je obnova vodotornja na ulazu u Veliki park. Rekonstrukcija simbola Palića i raskoši graditeljstva secesije nastavlja se tokom jeseni.
Sekejska kapija ili lučni prolaz kroz vodotoranj u park bila je i prva stanica tramvaja koji je u vremena turističkog procvata Palića vozio posetioce do Subotice, ali praktično i prolazna stanica voza koji je išao iz Zemuna do Budimpešte. Tačnije, ona je ostatak „raja zlatnog doba” u kom su s početka 19. veka bila najposećenija mondenska kupališta – Ženski i Muški štrand i uz njih nastale vile čiji su se graditelji nadmetali u raskoši. Veliki park na obali jezera u kom se nalaze, projektovan je još 1840. po ugledu na engleske vrtove, a početkom 20. veka rekonstruisan je u baroknom stilu. Vodotoranj je, kao i obnovljena Velika terasa za balove i teniske mečeve, podignut 1912. godine. Graditeljima najvažnijih secesijskih zdanja od opeke i drveta, Jakobu i Komoru, podignut je spomenik na obali.
Kapija koju predstavljaju paviljon i vodotoranj koji su povezani centralnim svodom sa urezbarenim ili bojenim, takozvanim erdeljanskim šarama nekad su se smatrali „ulazom u raj na zemlji”. Kroz nju vode staze parka koje podsećaju na lepezu. Ako skrenete desno stižete do stare Letnje pozornice, nastale po projektu Baltazara Dulića, najakustičnijem mestu čije su kulise stogodišnji borovi i na kojoj se održavaju svi značajni festivali. Ako pođete, pak, stazom levo, pristižete do Male gostione, dok se od vodotornja sredinom parka proteže glavna aleja do Velike terase i jezera.
Valerija Denč, direktorka Javnog preduzeća „Park Palić” za „Moju kuću” kaže da u saradnji sa vladom Vojvodine obnavljaju fasadu ove građevine, kao i celu krovnu i kružnu konstrukciju „kapije koja otvara šetalište”. U planu je do kraja godine i obnova tramvajske stanice. Vojvođanska vlada izdvojila je 21,4 miliona dinara”, podseća ona.
Dodaje i da je nedavno Pokrajinska vlada izdvojila osam miliona dinara za sanaciju i obnovu balkona na Velikoj terasi kojem je, oštećenom olujama, pretilo urušavanje. Takođe, da je u planu obnova staza parka od hotela do peščane plaže i Jedriličarskog kluba, čime se spajaju postojeće staze oko jezera.
Jedan od većih poduhvata, obavestila nas je još sagovornica, jeste obnova i uređenje zapuštenog vikend-naselja izgrađenog na jezeru četrdesetih i pedesetih godina prošloga veka. Bilo je i kućica koje su pripadale preduzećima. Porušeno je petnaestak objekata koji su bili potpuno uništeni od zuba vremena, a počela je rekonstrukcija ostalih u saradnji sa građanima jer su vikendice uglavnom u privatnom vlasništvu. Uz to, ovde je počela i izgradnja novih apartmanskih kućica.
„Iz kase Autonomne pokrajine Vojvodine dobili smo 36 miliona dinara, kao ulog u ovo mesto, koje će biti budući centar razvoja turizma na Palićkom jezeru. Želimo da vratimo veliki broj turista. Čišćenje jezera je u toku, vratile su se i vidre u neke sada čiste uvale, ali za kupanje će biti ponovo preporučljivo onda kada se očisti mulj od otpada firmi koje su ga ovde odlagale u drugoj polovini prošlog veka. Sada je uglavnom visine oko metar i po, u jezeru dubine u proseku tri metra”, kaže Denčova.
Ona je podsetila da su muzički paviljon iz 1910. godine i takođe nedavno obnovljeni najstariji bioskop Abazija iz 1925. danas stalno mesto koncerata i okupljanja.
Sovina kula ili prvi olimpijski hotel
U daljim planovima je i obnova prvog olimpijskog hotela, Vile Bagovljar ili Sovine kule, kako je popularnije zovu, iz 1891. godine. Sagrađena je u stilu zdanja kakva su u periodu secesije zidana i ukrašavana u Švajcarskoj, sa dekorativnim krovom od biber crepa. Pored nje je i spomenik plemiću Lajošu Vermešu koji je, „stvorio” palićku olimpijadu još 1880. po uzoru na starogrčke olimpijske igre i ona se smatra pretečom savremenih olimpijskih igara. Zbog igara koje su se održavale do rata 1914. podigao je hotel za smeštaj olimpijaca, sa terenima okolo, ali su braću Vermeš velike investicije i odvele u bankrot. Ovim remek-delom kao najuočljivijim na šetalištu, smatraju, zadužio je obalu najvećeg prirodnog jezera u Srbiji.
