Обнова водоторња и викенд-насеља

На Палићком језеру претходних недеља увелико је настављена обнова старих здања сецесијске архитектуре, али и кућа новијег доба. Чим је прошао Европски филмски фестивал, како је и најављено, почела је обнова водоторња на улазу у Велики парк. Реконструкција симбола Палића и раскоши градитељства сецесије наставља се током јесени.

Секејска капија или лучни пролаз кроз водоторањ у парк била је и прва станица трамваја који је у времена туристичког процвата Палића возио посетиоце до Суботице, али практично и пролазна станица воза који је ишао из Земуна до Будимпеште. Тачније, она је остатак „раја златног доба” у ком су с почетка 19. века била најпосећенија монденска купалишта – Женски и Мушки штранд и уз њих настале виле чији су се градитељи надметали у раскоши. Велики парк на обали језера у ком се налазе, пројектован је још 1840. по угледу на енглеске вртове, а почетком 20. века реконструисан је у барокном стилу. Водоторањ је, као и обновљена Велика тераса за балове и тениске мечеве, подигнут 1912. године. Градитељима најважнијих сецесијских здања од опеке и дрвета, Јакобу и Комору, подигнут је споменик на обали.

Капија коју представљају павиљон и водоторањ који су повезани централним сводом са урезбареним или бојеним, такозваним ердељанским шарама некад су се сматрали „улазом у рај на земљи”. Кроз њу воде стазе парка које подсећају на лепезу. Ако скренете десно стижете до старе Летње позорнице, настале по пројекту Балтазара Дулића, најакустичнијем месту чије су кулисе стогодишњи борови и на којој се одржавају сви значајни фестивали. Ако пођете, пак, стазом лево, пристижете до Мале гостионе, док се од водоторња средином парка протеже главна алеја до Велике терасе и језера.

Валерија Денч, директорка Јавног предузећа „Парк Палић” за „Моју кућу” каже да у сарадњи са владом Војводине обнављају фасаду ове грађевине, као и целу кровну и кружну конструкцију „капије која отвара шеталиште”. У плану је до краја године и обнова трамвајске станице. Војвођанска влада издвојила је 21,4 милиона динара”, подсећа она.

Додаје и да је недавно Покрајинска влада издвојила осам милиона динара за санацију и обнову балкона на Великој тераси којем је, оштећеном олујама, претило урушавање. Такође, да је у плану обнова стаза парка од хотела до пешчане плаже и Једриличарског клуба, чиме се спајају постојеће стазе око језера.

Један од већих подухвата, обавестила нас је још саговорница, јесте обнова и уређење запуштеног викенд-насеља изграђеног на језеру четрдесетих и педесетих година прошлога века. Било је и кућица које су припадале предузећима. Порушено је петнаестак објеката који су били потпуно уништени од зуба времена, а почела је реконструкција осталих у сарадњи са грађанима јер су викендице углавном у приватном власништву. Уз то, овде је почела и изградња нових апартманских кућица.

„Из касе Аутономне покрајине Војводине добили смо 36 милиона динара, као улог у ово место, које ће бити будући центар развоја туризма на Палићком језеру. Желимо да вратимо велики број туриста. Чишћење језера је у току, вратиле су се и видре у неке сада чисте увале, али за купање ће бити поново препоручљиво онда када се очисти муљ од отпада фирми које су га овде одлагале у другој половини прошлог века. Сада је углавном висине око метар и по, у језеру дубине у просеку три метра”, каже Денчова.

Она је подсетила да су музички павиљон из 1910. године и такође недавно обновљени најстарији биоскоп Абазија из 1925. данас стално место концерата и окупљања.

Совина кула или први олимпијски хотел

У даљим плановима је и обнова првог олимпијског хотела, Виле Баговљар или Совине куле, како је популарније зову, из 1891. године. Саграђена је у стилу здања каква су у периоду сецесије зидана и украшавана у Швајцарској, са декоративним кровом од бибер црепа. Поред ње је и споменик племићу Лајошу Вермешу који је, „створио” палићку олимпијаду још 1880. по узору на старогрчке олимпијске игре и она се сматра претечом савремених олимпијских игара. Због игара које су се одржавале до рата 1914. подигао је хотел за смештај олимпијаца, са теренима около, али су браћу Вермеш велике инвестиције и одвеле у банкрот. Овим ремек-делом као најуочљивијим на шеталишту, сматрају, задужио је обалу највећег природног језера у Србији.