Sindrom slomljenog srca
Ova pojava ne pripada samo poeziji, već i kardiologiji: udovci zaista imaju dvostruko veće šanse da umru brzo nakon smrti žene
Ljudi kojima je iznenada pozlilo na slavljima, koji su umrli nakon što su čuli divnu vest ili su preminuli u kratkom vremenu posle smrti voljenog partnera dugo su bili samo vest u novinama. Obično uz naslove: prepuklo im je srce od tuge, sreće, radosti... Slomljeno srce bilo je čest motiv u ljubavnim romanima, filmovima.
U maju 2022. godine Džo Garsija iznenada je umro od srčanog udara samo dva dana nakon što je njegova supruga Irma ubijena u pucnjavi u školi u gradu Uvalde u Teksasu. Članovi porodice novinarima su rekli da je Džo umro od slomljenog srca.
Dr Šan Harding, kardiolog, profesor emeritus na Nacionalnom institutu za srce i pluća na Imperijal koledžu u Londonu u prilogu za časopis „Tajms” objasnila je ovaj fenomen. Prvo i najvažnije, ovakvi događaji su u suštini vrlo retki i sporadični, tako da je teško pronaći obrazac. Međutim, velike i dobro kontrolisane medicinske studije potvrdile su da je ovo stvarni fenomen: slomljeno srce postalo je sindrom, odnosno medicinski pojam.
Kobna aritmija
Američko istraživanje o vezama između udovstva i smrtnosti pratilo je 12.000 ljudi starijih od 50 godina u stabilnim parovima. Ispostavilo se da udovci imaju gotovo dvostruko veće šanse da umru u tri meseca nakon smrti partnera, a povećana stopa smrtnosti se uočava i u daljem periodu od godinu dana.
Naprasna srčana smrt može nastupiti nakon žalosti, ali i nekih drugih situacija, posebno ako su okolnosti visoko stresne. Iznenadna srčana smrt je obično uzrokovana masivnim poremećajem srčanog ritma (ili aritmijom) koji se naziva ventrikularna fibrilacija. Srce se neusklađeno uvija i više nije u stanju da pumpa krv u telo. Bez hitne reanimacije teško da ima spasa.
Ključni pokretač ovog pogubnog efekta je adrenalin, srčani stimulans, zbog kojeg srce kuca jače i brže kada vežbamo ili smo pod stresom. On je i deo mehanizma strategije održanja „bori se ili beži”, koji nam je tokom evolucije pomogao da preživimo. Jer, adrenalin donosi dodatni kalcijum u ćelije srca kako bi povećao snagu otkucaja. Nivo adrenalina u krvi raste kada smo u nekoj opasnosti.
Adrenalin, međutim, ima i mračnu stranu – kada ga ima previše, može dovesti do preopterećenja srca kalcijumom i do nekontrolisane aritmije. Velika tuga je ogroman emocionalni šok i to može izazvati nalet adrenalina. Isti efekat imaju i drugi ekstremni fizički ili emocionalni stresovi poput zemljotresa i sličnih prirodnih katastrofa. Opasni su i intenzivno fizičko vežbanje na koje telo nije naviknuto, žestoke svađe, ali i omamljivanje tejzer elektrošokerom, uređajem za samoodbranu. I gledanje utakmice ili sportskog meča za neke ljude sa srčanim problemima završilo se kobno.
Većina ljudi u stanju je da izdrži neverovatno dramatične situacije i stres i da ne doživi nikakav srčani kolaps, pa je zato lekare najviše interesovalo šta to čini razliku između smrti od slomljenog srca i preživljavanja snažnog stresnog događaja.
Moguće objašnjenje je stiglo iz dalekog Japana i jedne bolesti koja se zove sindrom slomljenog srca, ali s veoma različitom polaznom premisom. Reč je o takozvanom takocubo sindromu, koji se pretežno u 80 do 90 odsto slučajeva viđa kod žena u postmenopauzi, dok se pojava o kojoj pišemo sreće kod 80 procenata muškaraca. Potpuno isti okidači su uključeni u iznenadnu srčanu smrt, ali stopa smrtnosti je daleko niža i iznosi oko pet procenata. Pacijent sa takocubo sindromom dolazi u bolnicu nakon nekog stresnog događaja, sa svim znacima srčanog udara: bolom u grudima, povećanim markerima oštećenja srca... Ali, kada lekari snime srce, na snimcima ne vide ni začepljenje krvnih sudova ni oštećenje srčanog mišića. Jedino, srčani mišić izgleda kao da je delimično paralizovan i to na tačno određenom mestu, u donjem dela. Pojava je prvi put uočena i opisana u Japanu pre više od 20 godina i to kod pacijenata koji su zbog srčanih problema primljeni tokom zemljotresa. Japanski kardiolozi su ovo stanje nazvali takocubo po loncu kojim ribari hvataju hobotnice, jer je leva komora srca po obliku podsećala na ovu posudu. Tako je rođen i naziv za neobičan sindrom, koji je pratio još jedan fenomen: oporavak je bio veoma brz od više dana do nekoliko nedelja. Slične teške hronične srčane insuficijencije su veoma uporne i ni najbolje lečenje obično ne popravlja stanje u potpunosti.
Opasne i zabave iznenađenja
Isti su i okidači za iznenadnu srčanu slabost i takocubo sindrom: tuga i drugi jaki emocionalni ili fizički stresovi. Čak i prijatni, ali vrlo emotivni događaji, poput zabava iznenađenja, mogu da dovedu do ovog medicinskog stanja. Kao mogući uzroci izdvajaju se i tumori koji luče adrenalin i epi-olovke koje se koriste za anafilaktički šok a koje sadrže adrenalin.
Lekare je zbunjivalo to što adrenalin u ovim situacijama deprimira umesto da stimuliše rad i drugo pitanje je otkud sada žene u postmenopauzi reaguju na sve to. Doktorka Harding je objasnila šta su sve u laboratoriji tokom ispitivanja na pacovima pokušavali da saznaju da nađu lek, ali nisu u tome uspeli. Jedino su zaključili da je takocubo sindrom zapravo napor tela da spreči najgore posledice ogromnog naleta adrenalina, prebacivanjem dela srca u zaštitni režim rada.
Zaključili su i šta je osnova za polnu razliku. Dok ima dovoljno hormona estrogena, žena je u priličnoj meri zaštićena od srčanih oboljenja i manja je verovatnoća da će mlađe žene dobiti bilo koji od sindroma slomljenog srca. To se menja posle menopauze, ali ni tada to nije tako izraženo kao kod muškaraca.
