ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Синдром сломљеног срца

Ова појава не припада само поезији, већ и кардиологији: удовци заиста имају двоструко веће шансе да умру брзо након смрти жене

(Freepik)

Људи којима је изненада позлило на слављима, који су умрли након што су чули дивну вест или су преминули у кратком времену после смрти вољеног партнера дуго су били само вест у новинама. Обично уз наслове: препукло им је срце од туге, среће, радости... Сломљено срце било је чест мотив у љубавним романима, филмовима.

У мају 2022. године Џо Гарсија изненада је умро од срчаног удара само два дана након што је његова супруга Ирма убијена у пуцњави у школи у граду Увалде у Тексасу. Чланови породице новинарима су рекли да је Џо умро од сломљеног срца.

Др Шан Хардинг, кардиолог, професор емеритус на Националном институту за срце и плућа на Империјал колеџу у Лондону у прилогу за часопис „Тајмс” објаснила је овај феномен. Прво и најважније, овакви догађаји су у суштини врло ретки и спорадични, тако да је тешко пронаћи образац. Међутим, велике и добро контролисане медицинске студије потврдиле су да је ово стварни феномен: сломљено срце постало је синдром, односно медицински појам.

Кобна аритмија

Америчко истраживање о везама између удовства и смртности пратило је 12.000 људи старијих од 50 година у стабилним паровима. Испоставило се да удовци имају готово двоструко веће шансе да умру у три месеца након смрти партнера, а повећана стопа смртности се уочава и у даљем периоду од годину дана.

Напрасна срчана смрт може наступити након жалости, али и неких других ситуација, посебно ако су околности високо стресне. Изненадна срчана смрт је обично узрокована масивним поремећајем срчаног ритма (или аритмијом) који се назива вентрикуларна фибрилација. Срце се неусклађено увија и више није у стању да пумпа крв у тело. Без хитне реанимације тешко да има спаса.

Кључни покретач овог погубног ефекта је адреналин, срчани стимуланс, због којег срце куца јаче и брже када вежбамо или смо под стресом. Он је и део механизма стратегије одржања „бори се или бежи”, који нам је током еволуције помогао да преживимо. Јер, адреналин доноси додатни калцијум у ћелије срца како би повећао снагу откуцаја. Ниво адреналина у крви расте када смо у некој опасности.

Адреналин, међутим, има и мрачну страну – када га има превише, може довести до преоптерећења срца калцијумом и до неконтролисане аритмије. Велика туга је огроман емоционални шок и то може изазвати налет адреналина. Исти ефекат имају и други екстремни физички или емоционални стресови попут земљотреса и сличних природних катастрофа. Опасни су и интензивно физичко вежбање на које тело није навикнуто, жестоке свађе, али и омамљивање тејзер електрошокером, уређајем за самоодбрану. И гледање утакмице или спортског меча за неке људе са срчаним проблемима завршило се кобно.

Већина људи у стању је да издржи невероватно драматичне ситуације и стрес и да не доживи никакав срчани колапс, па је зато лекаре највише интересовало шта то чини разлику између смрти од сломљеног срца и преживљавања снажног стресног догађаја.

Могуће објашњење је стигло из далеког Јапана и једне болести која се зове синдром сломљеног срца, али с веома различитом полазном премисом. Реч је о такозваном такоцубо синдрому, који се претежно у 80 до 90 одсто случајева виђа код жена у постменопаузи, док се појава о којој пишемо среће код 80 процената мушкараца. Потпуно исти окидачи су укључени у изненадну срчану смрт, али стопа смртности је далеко нижа и износи око пет процената. Пацијент са такоцубо синдромом долази у болницу након неког стресног догађаја, са свим знацима срчаног удара: болом у грудима, повећаним маркерима оштећења срца... Али, када лекари сниме срце, на снимцима не виде ни зачепљење крвних судова ни оштећење срчаног мишића. Једино, срчани мишић изгледа као да је делимично парализован и то на тачно одређеном месту, у доњем дела. Појава је први пут уочена и описана у Јапану пре више од 20 година и то код пацијената који су због срчаних проблема примљени током земљотреса. Јапански кардиолози су ово стање назвали такоцубо по лонцу којим рибари хватају хоботнице, јер је лева комора срца по облику подсећала на ову посуду. Тако је рођен и назив за необичан синдром, који је пратио још један феномен: опоравак је био веома брз од више дана до неколико недеља. Сличне тешке хроничне срчане инсуфицијенције су веома упорне и ни најбоље лечење обично не поправља стање у потпуности.

Опасне и забаве изненађења

Исти су и окидачи за изненадну срчану слабост и такоцубо синдром: туга и други јаки емоционални или физички стресови. Чак и пријатни, али врло емотивни догађаји, попут забава изненађења, могу да доведу до овог медицинског стања. Као могући узроци издвајају се и тумори који луче адреналин и епи-оловке које се користе за анафилактички шок а које садрже адреналин.

Лекаре је збуњивало то што адреналин у овим ситуацијама депримира уместо да стимулише рад и друго питање је откуд сада жене у постменопаузи реагују на све то. Докторка Хардинг је објаснила шта су све у лабораторији током испитивања на пацовима покушавали да сазнају да нађу лек, али нису у томе успели. Једино су закључили да је такоцубо синдром заправо напор тела да спречи најгоре последице огромног налета адреналина, пребацивањем дела срца у заштитни режим рада.

Закључили су и шта је основа за полну разлику. Док има довољно хормона естрогена, жена је у приличној мери заштићена од срчаних обољења и мања је вероватноћа да ће млађе жене добити било који од синдрома сломљеног срца. То се мења после менопаузе, али ни тада то није тако изражено као код мушкараца.