Arenom sad šetaju turisti

Jedan od najočuvanijih rimskih amfiteatara na svetu, koloseum El Džem u Tunisu, grandiozan i vrlo dobro očuvan, privlači turiste iz celog sveta i predstavlja jednu od najvećih atrakcija ovog dela Afrike.

Ovo fantastično zdanje nalazi se u istočnom delu Tunisa, na tridesetak kilometara od poznatih letovališta Mahdija i Monastir, a na nekih 200 kilometara južno od glavnog grada, koji nosi isto ime kao i država – Tunis. U bilo kojem delu ove prelepe države da se nalazite, možete pronaći lokalnu agenciju koja organizuje izlete do ove izuzetne turističke atrakcije.

Treći po veličini

Amfiteatar u El Džemu treći je po veličini rimski amfiteatar u svetu. Od njega je veći samo Koloseum u Rimu i razrušeni koloseum u Kapuji (Italija).

Kako se približavate gradiću, lako uočavate ovo grandiozno zdanje, jer se njegovi zidovi dominantno uzdižu iznad svih niskih kuća u prašnjavoj ravnici koja ga okružuje.

Potiče iz trećeg veka, a njegova gradnja trajala je čitavu deceniju. Teški kameni blokovi dopremani su iz 35 kilometara udaljenog kamenoloma nadomak grada Mahdije. Građen je u obliku elipse, po uzoru na amfiteatre u Rimu i Kartagini (koji je nestao u vrtlogu ratnih razaranja i vremena). Dimenzije su mu 160 h 140 metara, a samo bojno polje 65 h 38 metara. Spoljni zidovi obloženi granitom bili su visoki 36 metara.

Koloseum je mogao da primi oko 35.000 gledalaca. Korišćen je za međusobne borbe gladijatora, borbe gladijatora sa životinjama ili za obračun životinja iste vrste. Osim lavova u arenu su dovođeni i tigrovi, leopardi, panteri pa čak i medvedi. Prema dostupnim istorijskim izvorima, s razlogom je predstavljao ponos ondašnjeg grada i čitave regije.

Danas ta monumentalna građevina i ono što je do nje ostalo predstavlja atrakciju za turiste iz čitavog sveta. Magičnom snagom privlači znatiželjne i istraživače. Oni na licu mesta pokušavaju da vrate film prošlosti i ožive atmosferu gladijatorskih borbi, da dokuče odgovore na pitanja iz domena arhitekture, ali i uslova i načina života ondašnjih stanovnika, kojima je koloseum bio centar sveta. Ogromne kružne zidine uokviruju dve trećine očuvanog starog zdanja (jednu trećinu zidova je izbrisalo vreme), stepenište, ulaze za gledaoce i velikodostojnike, arenu, podzemne lagume, sedišta za publiku. Mesta u areni bila su podeljena prema statusnoj pripadnosti: najbolja su bila rezervisana za pripadnike vladajuće klase, a najudaljenija za one nižeg sloja.

Unutrašnji zidovi građeni su od peščara ukrašenog mermerom (vredni primerci su očuvani i dostupni posetiocima). Zidovi su bili debljine do 1,5 metara.

Od petog veka, kada se završava vladavina Rimljana, do 20. veka koloseum je bio zaboravljen. Mnogo toga je porušeno tokom ratova Feničana, Turaka, Berbera i raznih revolucija. S ogromnog zdanja odnet je građevinski materijal, dok vlasti nisu zaustavile taj proces, nastojeći da rekonstruišu i sačuvaju to vredno nasleđe.

Koloseum danas kao turistička atrakcija služi i za promociju kulturnih vrednosti, između ostalog, i za održavanje međunarodnog festivala klasične muzike. Od 1979. godine nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.

Nije potrebno mnogo mašte da bi se čovek okružen arenom i lagunama bar načas vratio u daleku prošlost, u vreme vladavine Rimskog carstva na ovim prostorima (između 46. godine pre nove ere i 432. godine nove ere), prisećajući se, usput, i poznatih filmskih storija i pokušaja njihovih autora da rekonstruišu sve ono što je prethodilo toku borbi u areni. Deo odgovora o zbivanjima u areni i oko nje može se pratiti i pažljivom analizom brojnih mozaika iz muzeja u Tunisu i Susu, na kojima su redovne teme i motivi bili borbe na život i smrt.

Glavne zvezde bile su gladijatori, oko kojih je bilo mnogo kontroverzi u istoriji, još više u filmskim i literarnim storijama i spisima. Poznato je da su se obučavali u posebnim školama. Regrutovani su iz redova dečaka od sedam godina, koji su živeli pod specijalnim režimom, učeći borilačke veštine sve do 18. godine. Tada su postajali profesionalni borci u statusu robova. Time je započinjala njihova karijera gladijatora. Mnogi od njih okončali su život u areni, a retki su izrastali u gladijatorske zvezde ostvarujući velike zarade, što im je omogućavalo najveću nagradu – otkup slobode. Neki od njih su i nakon toga nastavljali da se bore u arenama (jedino što su znali da rade), da bi, ako dočekaju starost, i sami postali učitelji gladijatora u svojim ili tuđim školama. Žrtve životinja u areni bili su i pojedini građani u znak odmazde za prihvatanje hrišćanstva.

Mračni hodnici

U utrobi koloseuma su dugački tamni hodnici koji se ukrštaju s prostorima za smeštaj životinja i gladijatora, s neobičnim otvorima u plafonu kojima je dopirala prigušena spoljna svetlost. Ispod arene nalaze se i tankovi za prikupljanje vode duboki oko 10 metara.

Turisti šetaju stepenicama kojima su gladijatori ulazili u arenu iz prostorija u koje su dolazili dan ranije da se upoznaju s borilištem. U kavezima su boravile divlje životinje, gladijatori, robovi i zatvorenici. Prolaz kroz tunel vodi do glavne arene. Nekada davno gladijatori su kroz tunel iz mraka izlazili na vrelo afričko sunce, gde ih je dočekivalo klicanje 35.000 razjarenih, nestrpljivih ljudi željnih zabave. Igre su mogle da počnu.

Zemlja jasmina

Tunis je najmanja država na afričkom Mediteranu s lepim plažama i toplim morem. Zemlja s nezaboravnim mirisom jasmina mnogo je više od zlatnog peska i kupanja. Ima bogatu kulturu i u istoriju dugu 3.000 godina. To je zemlja prastarih medina, pustinjskih oaza i pre svega srdačnih i nasmejanih ljudi.

Tragovi bogate istorije su na svakom koraku. Ovde se nalaze istorijski spomenici iz vremena vladavine Feničana, Rimskoga carstva, Arapa i Otomanskog carstva, kao i veliko nasleđe francuskih kolonijalista.

Bolje očuvan od Koloseuma u Rimu

Gradić El Džem s čuvenim koloseumom istog imena nalazi se na pola puta između gradova Susa i Sfaksa. Tuniski koloseum sagrađen je oko 238. godine i sve do 7. veka bio je netaknut. Kompleks u El Džemu u mnogo je boljem stanju od Koloseuma u Rimu, po čijem uzoru je izgrađen.

Vozom za pet evra

Mnoge turističke agencije organizuju izlete za ovu destinaciju i polasci su iz svih većih gradova. Ako odlučite da idete u sopstvenoj režiji, najbolja opcija je voz. Amfiteatar je udaljen samo pet minuta hoda od železničke stanice. Ulaznica je oko pet evra. Radno vreme leti je od 7.30 do 19, a zimi od 8 do 17.30 časova. Uz plaćenu ulaznicu dobijate mogućnost da besplatno posetite arheološki muzej u El Džemu.