Ареном сад шетају туристи

Један од најочуванијих римских амфитеатара на свету, колосеум Ел Џем у Тунису, грандиозан и врло добро очуван, привлачи туристе из целог света и представља једну од највећих атракција овог дела Африке.

Ово фантастично здање налази се у источном делу Туниса, на тридесетак километара од познатих летовалишта Махдија и Монастир, а на неких 200 километара јужно од главног града, који носи исто име као и држава – Тунис. У било којем делу ове прелепе државе да се налазите, можете пронаћи локалну агенцију која организује излете до ове изузетне туристичке атракције.

Трећи по величини

Амфитеатар у Ел Џему трећи је по величини римски амфитеатар у свету. Од њега је већи само Колосеум у Риму и разрушени колосеум у Капуји (Италија).

Како се приближавате градићу, лако уочавате ово грандиозно здање, јер се његови зидови доминантно уздижу изнад свих ниских кућа у прашњавој равници која га окружује.

Потиче из трећег века, а његова градња трајала је читаву деценију. Тешки камени блокови допремани су из 35 километара удаљеног каменолома надомак града Махдије. Грађен је у облику елипсе, по узору на амфитеатре у Риму и Картагини (који је нестао у вртлогу ратних разарања и времена). Димензије су му 160 х 140 метара, а само бојно поље 65 х 38 метара. Спољни зидови обложени гранитом били су високи 36 метара.

Колосеум је могао да прими око 35.000 гледалаца. Коришћен је за међусобне борбе гладијатора, борбе гладијатора са животињама или за обрачун животиња исте врсте. Осим лавова у арену су довођени и тигрови, леопарди, пантери па чак и медведи. Према доступним историјским изворима, с разлогом је представљао понос ондашњег града и читаве регије.

Данас та монументална грађевина и оно што је до ње остало представља атракцију за туристе из читавог света. Магичном снагом привлачи знатижељне и истраживаче. Они на лицу места покушавају да врате филм прошлости и оживе атмосферу гладијаторских борби, да докуче одговоре на питања из домена архитектуре, али и услова и начина живота ондашњих становника, којима је колосеум био центар света. Огромне кружне зидине уоквирују две трећине очуваног старог здања (једну трећину зидова је избрисало време), степениште, улазе за гледаоце и великодостојнике, арену, подземне лагуме, седишта за публику. Места у арени била су подељена према статусној припадности: најбоља су била резервисана за припаднике владајуће класе, а најудаљенија за оне нижег слоја.

Унутрашњи зидови грађени су од пешчара украшеног мермером (вредни примерци су очувани и доступни посетиоцима). Зидови су били дебљине до 1,5 метара.

Од петог века, када се завршава владавина Римљана, до 20. века колосеум је био заборављен. Много тога је порушено током ратова Феничана, Турака, Бербера и разних револуција. С огромног здања однет је грађевински материјал, док власти нису зауставиле тај процес, настојећи да реконструишу и сачувају то вредно наслеђе.

Колосеум данас као туристичка атракција служи и за промоцију културних вредности, између осталог, и за одржавање међународног фестивала класичне музике. Од 1979. године налази се на Унесковој листи светске културне баштине.

Није потребно много маште да би се човек окружен ареном и лагунама бар начас вратио у далеку прошлост, у време владавине Римског царства на овим просторима (између 46. године пре нове ере и 432. године нове ере), присећајући се, успут, и познатих филмских сторија и покушаја њихових аутора да реконструишу све оно што је претходило току борби у арени. Део одговора о збивањима у арени и око ње може се пратити и пажљивом анализом бројних мозаика из музеја у Тунису и Сусу, на којима су редовне теме и мотиви били борбе на живот и смрт.

Главне звезде биле су гладијатори, око којих је било много контрoверзи у историји, још више у филмским и литерарним сторијама и списима. Познато је да су се обучавали у посебним школама. Регрутовани су из редова дечака од седам година, који су живели под специјалним режимом, учећи борилачке вештине све до 18. године. Тада су постајали професионални борци у статусу робова. Тиме је започињала њихова каријера гладијатора. Многи од њих окончали су живот у арени, а ретки су израстали у гладијаторске звезде остварујући велике зараде, што им је омогућавало највећу награду – откуп слободе. Неки од њих су и након тога настављали да се боре у аренама (једино што су знали да раде), да би, ако дочекају старост, и сами постали учитељи гладијатора у својим или туђим школама. Жртве животиња у арени били су и поједини грађани у знак одмазде за прихватање хришћанства.

Мрачни ходници

У утроби колосеума су дугачки тамни ходници који се укрштају с просторима за смештај животиња и гладијатора, с необичним отворима у плафону којима је допирала пригушена спољна светлост. Испод арене налазе се и танкови за прикупљање воде дубоки око 10 метара.

Туристи шетају степеницама којима су гладијатори улазили у арену из просторија у које су долазили дан раније да се упознају с борилиштем. У кавезима су боравиле дивље животиње, гладијатори, робови и затвореници. Пролаз кроз тунел води до главне арене. Некада давно гладијатори су кроз тунел из мрака излазили на врело афричко сунце, где их је дочекивало клицање 35.000 разјарених, нестрпљивих људи жељних забаве. Игре су могле да почну.

Земља јасмина

Тунис је најмања држава на афричком Медитерану с лепим плажама и топлим морем. Земља с незаборавним мирисом јасмина много је више од златног песка и купања. Има богату културу и у историју дугу 3.000 година. То је земља прастарих медина, пустињских оаза и пре свега срдачних и насмејаних људи.

Трагови богате историје су на сваком кораку. Овде се налазе историјски споменици из времена владавине Феничана, Римскога царства, Арапа и Отоманског царства, као и велико наслеђе француских колонијалиста.

Боље очуван од Колосеума у Риму

Градић Ел Џем с чувеним колосеумом истог имена налази се на пола пута између градова Суса и Сфакса. Туниски колосеум саграђен је око 238. године и све до 7. века био је нетакнут. Комплекс у Ел Џему у много је бољем стању од Колосеума у Риму, по чијем узору је изграђен.

Возом за пет евра

Многе туристичке агенције организују излете за ову дестинацију и поласци су из свих већих градова. Ако одлучите да идете у сопственој режији, најбоља опција је воз. Амфитеатар је удаљен само пет минута хода од железничке станице. Улазница је око пет евра. Радно време лети је од 7.30 до 19, а зими од 8 до 17.30 часова. Уз плаћену улазницу добијате могућност да бесплатно посетите археолошки музеј у Ел Џему.