Turizam pod okriljem vulkana Vulkano

Legenda kaže da je Sicilija nastala tako što su tri nimfe skočile u talase Sredozemnog mora i izronile tri prelepa rta – Peloro, Pasero i Lilibeo, zahvaljujući kojima ovo ostrvo ima trouglasti oblik. Zbog trokrakog izgleda ostrva, simbol Sicilije postala je glava meduze iz koje izlaze tri noge, koje takođe simbolizuju tri rta, a mit o sicilijanskoj glavi meduze širom sveta proslavili su modni kreatori Dolče i Gabana, čije kreacije često krasi ova morska neman.

Realnost je ipak za nijansu surovija od mitova i legendi – zbog specifičnog položaja evroazijske i afričke tektonske ploče ovo područje podložno je snažnim vulkanskim aktivnostima, a aktivnosti vulkana Etna, Stromboli i Vulkano tokom vekova silovito su menjale geografiju i demografiju Sicilije.

 Istorija obeležena zemljotresima

U poslednjem velikom zemljotresu 1909. godine stradalo je čak 100.000 stanovnika Mesine i zbrisan gotovo ceo gradski pejsaž, a treći najveći grad Sicilije nikada se nije demografski oporavio od ove prirodne katastrofe, najrazornije u evropskoj istoriji 20. veka. Tri veka ranije, grandiozni zemljotres sravnio je sa zemljom i Raguzu, jednu od najvećih turističkih atrakcija Sicilije, pa u ovom gradu nema nijedne građevine podignute pre 17. veka. Tada je srušen i srednjovekovni „zlatni” gradić Noto, koji je potom podignut iz ruševina i postao prestonica sicilijanskog baroka.

Ako putujete na Siciliju, imajte na umu da nije neuobičajeno da se vaš dolazak ili odlazak s ovog ostrva odloži zbog aktivnosti vulkana Etne – to se poslednji put desilo 21. maja, kada je aerodrom u Kataniji bio zatvoren zbog gustog pepela koji je prekrio pistu, onemogućivši sletanje i poletanje aviona, a hiljade turista ostalo zarobljeno u aerodromskoj zgradi.

Subjektivni odgovor na pitanje kako izgleda Sicilija glasi – kao na filmu. Ali na filmu snimljenom šezdesetih godina prošlog veka. Šetajući ulicama Katanije stičemo utisak kao da je vreme u njoj stalo sredinom 20. veka i ništa od tada nije izgrađeno, renovirano ili okrečeno. Fasade većine zgrada imaju tipično oker mediteransku boju, izbledele su od sunca i šibane jakim vetrovima, a veliki broj njih izgrađen je od vulkanskog kamena i ima specifično crnu boju magme.

Na gradskom trgu dominira kip Svete Agate, zaštitnice grada, a na njemu su smeštene i velelepne plemićke palate, koje okružuju simbol grada – fontanu Elefante. Njenu osnovu čini slon koji simboliše Kartaginu, obelisk koji simboliše egipatsku civilizaciju, dok krst predstavlja simbol hrišćanstva.

Šetnju centralnom gradskom avenijom spontano zaustavljamo kada ispred crkve ugledamo velelepnu posmrtnu limuzinu, u ne tako diskretnoj pratnji karabinjera, koji sačekuju ožalošćenu porodicu koja iz crkve iznosi posmrtni sanduk.

„Ako čujete operu, odmah lezite na pod”, pokušava da se našali mladić iz grupe turista s kojom smo pošli u obilazak Katanije, dok se vodič trudi da nas uveri kako mafijaški obračuni usred dana više nisu tako česta pojava kao nekada. Naime, pre ubistva sudija Đovanija Falkonea i Pjera Borselina, neustrašivih boraca protiv sicilijanske Koza nostre, koje je mafija likvidirala 23. maja 1992. godine, na ulicama Palerma u proseku je svako treće bilo neko mafijaško ubistvo, sa ili bez kolateralnih žrtava. Međutim, ubistva hrabrih sudija kao da su prenula Sicilijance iz dubokog sna. Vlada je brzo reagovala, poslavši 5.000 vojnika na svoje najjužnije ostrvo da pomognu policiji u održavanju reda – bila je to najveća vojna akcija u Italiji posle Drugog svetskog rata. Vojska s dugim cevima ostala je na Siciliji punih šest godina, a „kapo di tuti kapi”, ozloglašeni Salvatore Toto Rina uhapšen je 15. januara 1993. godine i osuđen na doživotnu robiju.

Većina turista koji dolaze na Siciliju odmor provode u Đardini Naksosu, primorskom gradiću koga karakterišu duge peščane plaže na kojima se u sezoni traži ležaljka više, mada mnogi odlaze i u Taorminu – bajkoviti mondenski gradić smešten u zagrljaju planine Tauro s koga puca pogled na vulkan Etnu i u kome se nalaze ostaci rimskog amfiteatra iz trećeg veka pre nove ere i ljupke barokne građevine.

Kroz gradić vijuga glavna pešačka Ulica Korso Umberto, prepuna galerija, prodavnica, antikvarnica, kafića i poslastičarnica, koje natkriljuju maštovito dekorisani balkoni sa cvećem.

Ljubitelji sedme umetnosti sigurno će poželeti da obiđu mesta u kojima je reditelj Frensis Ford Kopola snimao scene iz čuvene trilogije „Kum”, odnosno gradić Forca d'Agro i najlepše italijansko selo Savoka, koji se nalaze u blizini turističke vreve Taormine i u kojima možete da posetite čuveni bar „Viteli” ili crkvu u kojoj se venčao Majkl Korleone.

Obilazak Sicilije za (avan)turiste ne bi bio potpun bez posete vulkanu Etna koji s vremena na vreme izbacuje lavu i pepeo i sa 3.329 metara predstavlja pravi izazov za iskusne alpiniste i neustrašive skijaše koji u omiljenom zimskom sportu neretko uživaju do početka maja.

Arhimedova Sirakuza

Nezaobilazan deo turističkog itinerera Sicilije jeste i Sirakuza, grad koji se nalazi na istočnoj obali, koji je u dalekoj prošlosti bio aktivan učesnik dramatičnih zbivanja iz ratova Rimljana i Kartaginjana.

Ciceron je zapisao da je Sirakuza jedan od najlepših gradova koje je video, a slavu grada proneo je čuveni matematičar Arhimed, koji je i sam poginuo pri odbrani grada. Na Uneskovoj listi svetske baštine nalazi se grčki amfiteatar i poluostrvo Ortiđa, koje predstavlja stari deo Sirakuze i zaštićeno je bedemima i kamenim blokovima. Grandiozna katedrala, arheološki park Neapolis, Apolonov hram, fontana Aretuza, grčko pozorište i poznata pećina Dionizijevo uvo samo su neke od znamenitosti koje ovaj grad čine izuzetnom turističkom atrakcijom.

Koliko zaista košta kapučino

Pre nego što sednete u bilo koji kafić ili restoran na Siciliji, imajte na umu da cene koje vidite u cenovniku obično nisu one koje ćete pronaći na računu. Iako kapučino košta između dva i tri evra, omiljeni napitak ipak ćete platiti evro ili dva više – najčešće zbog toga što će vam uz kafu servirati i krofnicu, čokoladicu ili kanole, iako ih niste ni poručili, ni očekivali. Uz pivo, koje u proseku košta pet evra, serviraće vam masline ili čips, pa se račun tako lako „penje” na sedam evra, a nije redak slučaj da vam u „fensi” restoranima naplate i maštovito serviran escajg. Ne pokušavajte da protestujete, jer ugostitelji smatraju da ste ove informacije morali da dobijete od vodiča – virtuelnog ili turističkog, prilikom dolaska na Siciliju.

Gastro saveti

Iako na prvi pogled najčešće ne izgledaju „reprezentativno”, sicilijanske pice predstavljaju čaroliju ukusa – koju god da izaberete nećete se razočarati. Ali zato ćete iskreno uvrediti konobara ako zatražite kečap ili pelat, odnosno paradajz-pire, jer oni zaista ne greše kada tvrde da njihovim picama ne trebaju sosovi, bilo industrijskog ili prirodnog porekla. Čak iako niste ljubitelj pohovane hrane, probajte arančine – loptice pirinča pržene u ulju i punjene mesom ili povrćem, koje svojim oblikom i bojom podsećaju na pomorandže. Tradicionalno se pune raguom od mlevenog mesa, a mogu se puniti i sezonskim povrćem ili sirom koji se topi. Najpoznatiji sicilijanski slatkiš su kanoli, koji izgledom asociraju na male tube i predstavljaju savršen spoj hrskavog testa i svežine rikote ili maskarpone sira, a mnogi restorani u Kataniji imaju neobičan lokalni specijalitet – grudi svete agate, slatki beli kolačić u obliku ženskih grudi koje na vrhu imaju „bradavicu” od kandirane trešnje.

Saksije s glavom Mavarina kao suvenir

Ako se dvoumite koji suvenir da ponesete sa Sicilije, lokalci će vam sigurno preporučiti keramičke saksije u obliku glave Mavarina ili ljupke bele Sicilijanke, koje su nastale iz legende o lepotici koja je bila u strasnoj ljubavi s Mavarinom iz Afrike. Nakon nekoliko godina emotivne veze, on joj je priznao da je „malo” oženjen i da se vraća svojoj porodici na „crnom” kontinentu. Nju je toliko razbesnelo njegovo priznanje da mu je  odsekla glavu i u nju posadila bosiljak, koji i danas buja u brojnim saksijama sicilijanskih balkona.