Туризам под окриљем вулкана Вулкано

Легенда каже да је Сицилија настала тако што су три нимфе скочиле у таласе Средоземног мора и изрониле три прелепа рта – Пелоро, Пасеро и Лилибео, захваљујући којима ово острво има троугласти облик. Због трокраког изгледа острва, симбол Сицилије постала је глава медузе из које излазе три ноге, које такође симболизују три рта, а мит о сицилијанској глави медузе широм света прославили су модни креатори Долче и Габана, чије креације често краси ова морска неман.

Реалност је ипак за нијансу суровија од митова и легенди – због специфичног положаја евроазијске и афричке тектонске плоче ово подручје подложно je снажним вулканским активностима, а активности вулкана Етна, Стромболи и Вулкано током векова силовито су мењале географију и демографију Сицилије.

 Историја обележена земљотресима

У последњем великом земљотресу 1909. године страдало је чак 100.000 становника Месине и збрисан готово цео градски пејсаж, а трећи највећи град Сицилије никада се није демографски опоравио од ове природне катастрофе, најразорније у европској историји 20. века. Три века раније, грандиозни земљотрес сравнио је са земљом и Рагузу, једну од највећих туристичких атракција Сицилије, па у овом граду нема ниједне грађевине подигнуте пре 17. века. Тада је срушен и средњовековни „златни” градић Ното, који је потом подигнут из рушевина и постао престоница сицилијанског барока.

Ако путујете на Сицилију, имајте на уму да није неуобичајено да се ваш долазак или одлазак с овог острва одложи због активности вулкана Етне – то се последњи пут десило 21. маја, када је аеродром у Катанији био затворен због густог пепела који је прекрио писту, онемогућивши слетање и полетање авиона, а хиљаде туриста остало заробљено у аеродромској згради.

Субјективни одговор на питање како изгледа Сицилија гласи – као на филму. Али на филму снимљеном шездесетих година прошлог века. Шетајући улицама Катаније стичемо утисак као да је време у њој стало средином 20. века и ништа од тада није изграђено, реновирано или окречено. Фасаде већине зграда имају типично окер медитеранску боју, избледеле су од сунца и шибане јаким ветровима, а велики број њих изграђен је од вулканског камена и има специфично црну боју магме.

На градском тргу доминира кип Свете Агате, заштитнице града, а на њему су смештене и велелепне племићке палате, које окружују симбол града – фонтану Елефанте. Њену основу чини слон који симболише Картагину, обелиск који симболише египатску цивилизацију, док крст представља симбол хришћанства.

Шетњу централном градском авенијом спонтано заустављамо када испред цркве угледамо велелепну посмртну лимузину, у не тако дискретној пратњи карабињера, који сачекују ожалошћену породицу која из цркве износи посмртни сандук.

„Ако чујете оперу, одмах лезите на под”, покушава да се нашали младић из групе туриста с којом смо пошли у обилазак Катаније, док се водич труди да нас увери како мафијашки обрачуни усред дана више нису тако честа појава као некада. Наиме, пре убиства судија Ђованија Фалконеа и Пјера Борселина, неустрашивих бораца против сицилијанске Коза ностре, које је мафија ликвидирала 23. маја 1992. године, на улицама Палерма у просеку је свако треће било неко мафијашко убиство, са или без колатералних жртава. Међутим, убиства храбрих судија као да су пренула Сицилијанце из дубоког сна. Влада је брзо реаговала, пославши 5.000 војника на своје најјужније острво да помогну полицији у одржавању реда – била је то највећа војна акција у Италији после Другог светског рата. Војска с дугим цевима остала је на Сицилији пуних шест година, а „капо ди тути капи”, озлоглашени Салваторе Тото Рина ухапшен је 15. јануара 1993. године и осуђен на доживотну робију.

Већина туриста који долазе на Сицилију одмор проводе у Ђардини Наксосу, приморском градићу кога карактеришу дуге пешчане плаже на којима се у сезони тражи лежаљка више, мада многи одлазе и у Таормину – бајковити монденски градић смештен у загрљају планине Тауро с кога пуца поглед на вулкан Етну и у коме се налазе остаци римског амфитеатра из трећег века пре нове ере и љупке барокне грађевине.

Кроз градић вијуга главна пешачка Улица Корсо Умберто, препуна галерија, продавница, антикварница, кафића и посластичарница, које наткриљују маштовито декорисани балкони са цвећем.

Љубитељи седме уметности сигурно ће пожелети да обиђу места у којима је редитељ Френсис Форд Копола снимао сцене из чувене трилогије „Кум”, односно градић Форца д'Агро и најлепше италијанско село Савока, који се налазе у близини туристичке вреве Таормине и у којима можете да посетите чувени бар „Вители” или цркву у којој се венчао Мајкл Корлеоне.

Обилазак Сицилије за (аван)туристе не би био потпун без посете вулкану Етна који с времена на време избацује лаву и пепео и са 3.329 метара представља прави изазов за искусне алпинисте и неустрашиве скијаше који у омиљеном зимском спорту неретко уживају до почетка маја.

Архимедова Сиракуза

Незаобилазан део туристичког итинерера Сицилије јесте и Сиракуза, град који се налази на источној обали, који је у далекој прошлости био активан учесник драматичних збивања из ратова Римљана и Картагињана.

Цицерон је записао да је Сиракуза један од најлепших градова које је видео, а славу града пронео је чувени математичар Архимед, који је и сам погинуо при одбрани града. На Унесковој листи светске баштине налази се грчки амфитеатар и полуострво Ортиђа, које представља стари део Сиракузе и заштићено је бедемима и каменим блоковима. Грандиозна катедрала, археолошки парк Неаполис, Аполонов храм, фонтана Аретуза, грчко позориште и позната пећина Дионизијево уво само су неке од знаменитости које овај град чине изузетном туристичком атракцијом.

Колико заиста кошта капучино

Пре него што седнете у било који кафић или ресторан на Сицилији, имајте на уму да цене које видите у ценовнику обично нису оне које ћете пронаћи на рачуну. Иако капучино кошта између два и три евра, омиљени напитак ипак ћете платити евро или два више – најчешће због тога што ће вам уз кафу сервирати и крофницу, чоколадицу или каноле, иако их нисте ни поручили, ни очекивали. Уз пиво, које у просеку кошта пет евра, сервираће вам маслине или чипс, па се рачун тако лако „пење” на седам евра, а није редак случај да вам у „фенси” ресторанима наплате и маштовито сервиран есцајг. Не покушавајте да протестујете, јер угоститељи сматрају да сте ове информације морали да добијете од водича – виртуелног или туристичког, приликом доласка на Сицилију.

Гастро савети

Иако на први поглед најчешће не изгледају „репрезентативно”, сицилијанске пице представљају чаролију укуса – коју год да изаберете нећете се разочарати. Али зато ћете искрено увредити конобара ако затражите кечап или пелат, односно парадајз-пире, јер они заиста не греше када тврде да њиховим пицама не требају сосови, било индустријског или природног порекла. Чак иако нисте љубитељ поховане хране, пробајте аранчине – лоптице пиринча пржене у уљу и пуњене месом или поврћем, које својим обликом и бојом подсећају на поморанџе. Традиционално се пуне рагуом од млевеног меса, а могу се пунити и сезонским поврћем или сиром који се топи. Најпознатији сицилијански слаткиш су каноли, који изгледом асоцирају на мале тубе и представљају савршен спој хрскавог теста и свежине рикоте или маскарпоне сира, а многи ресторани у Катанији имају необичан локални специјалитет – груди свете агате, слатки бели колачић у облику женских груди које на врху имају „брадавицу” од кандиране трешње.

Саксије с главом Маварина као сувенир

Ако се двоумите који сувенир да понесете са Сицилије, локалци ће вам сигурно препоручити керамичке саксије у облику главе Маварина или љупке беле Сицилијанке, које су настале из легенде о лепотици која је била у страсној љубави с Маварином из Африке. Након неколико година емотивне везе, он јој је признао да је „мало” ожењен и да се враћа својој породици на „црном” континенту. Њу је толико разбеснело његово признање да му је  одсекла главу и у њу посадила босиљак, који и данас буја у бројним саксијама сицилијанских балкона.