Ledene ili bunar kiflice

Kiflice ili kolač, tek ova omiljena poslastica iščezla je iz naših domova, što neko reče, „baš kao i bunari iz naših dvorišta”. 

Recept je jednostavan, da bi se zamesile kiflice potrebno je:

šolja masti

šolja mleka

2 jajeta

pola kocke kvasca

brašno po potrebi za srednje tvrdo testo

šećer i vanilin-šećer

To svaka domaćica ima pri ruci, pa se kiflice od navedenih sastojaka očas posla zamese. Onda na red dolazi „zamršeni” deo recepta. Kada se testo dobro umesi, stavlja se u čistu krpu, veže i potapa u veću činiju s hladnom vodom. Testo vezano u krpu, poput lopte, potonuće na dno posude. Za otprilike sat vremena, kada testo nadođe, „lopta” će izroniti na površinu vode. Znači da je vreme da se izvadi iz krpe i premesi. Zatim se kidaju loptice, malo veće od oraha, razvuku u valjak, saviju u oblik potkovice, uvaljaju u šećer pomešan s vanilin-šećerom, pa u pleh... Kada kuća zamiriše na vanilu, a kolač porumeni – vadi se iz rerne.

Zašto kolač mora da se drži u vodi i zašto se u Vojvodini zove bunar kifla razjasnila nam je Radmila Novković, novinarka u penziji, koja je godinama neumorno, širom Srbije, beležila stare, tradicionalne recepte.

– U Vojvodini su ih zvali bunar kifle, a evo i zašto. Kad se testo zamesi, uvije se u krpu, stavi u kofu, nalije vodom da ogrezne, a zatim spusti u bunar da lagano kisne nekoliko sati. Zatim se prave kiflice. Tamo gde nije bilo bunara testo se potapalo u ledenu vodu – otuda naziv ledene kiflice. Naravno, kad nemamo bunar, poslužiće i frižider.

Znači, važno je da testo što duže odstoji na hladnom, da bi što sporije nadošlo, jer su tada kiflice kada se jedu prhke i duže ostanu sveže.