„Munje” bez kiše
„Munje” su poput onih letnjih, sevnule... Ali nisu donele kišu, onu dugoiščekivanu koja treba da nahrani plodnu, ali isušenu zemlju... koja je željna bujice, one kreativne, pokretačke i tako neophodne. Tako se može opisati nastavak legendarnog filma „Munje” Srđe Anđelića i Radivoja Raše Andrića koji nam je stigao nakon dve decenije. Danas, ništa više nije isto.
Nemamo, za početak, iste mladalačke godine, snove, ne smejemo se istim forama, ne dotiču nas iste teme, porasli smo, sazreli, u međuvremenu smo se razočarali u život, a i nema među nama nekih dragih lica. Ni mladi nisu više isti... Nema bunta i revolucionarnog duha... Da nije do nas? Možda neke duhove iz prošlosti, ipak, ne treba dirati i možda ih treba ostaviti da počivaju u miru, u lovorikama i u sećanju kakvo gajimo svih ovih godina.
„Južni vetar” se razduvao i porušio sve pred sobom. Završio je svoje i otišao da duva negde drugde... Prvih nekoliko epizoda nisu ni morale da se dese, drugi deo opravdao je naziv... Razrešenja sudbina mnogih junaka valjda ćemo dobiti u nekom novom nastavku.
RTS vraća vikend termin, od 20 časova, napokon, porodičnoj seriji „Kamiondžije”. I nastavlja da sledi misiju onih koji su se borili za ovaj termin i za porodične vrednosti... Misiju velikih Save Mrmka, Lole Đukića... Moći ćemo, napokon, malo da se opustimo i da ne stišavamo ili gasimo svoje TV prijemnike... A možda nam se ponovo pridruže i naši najmiliji...
Možda im odvratimo pogled sa banalnih sapunica, braka na neviđeno i paparaco jurnjave za poznatima u kojima takozvane VIP ličnosti ne poštuju zakon, bahate se i voze skupa kola o kojima možemo samo da maštamo. Da li oni daju primer mladima – da tako treba?! Izgubili smo osećaj šta je fiktivno, a šta realno. Ili je ono što bi trebalo da bude dramska radnja postalo naš svakodnevni život? Rijaliti!
Upravo na toj klackalici, između jave i sna, realnog i izmaštanog, popunjava se programski sadržaj. Dok je nekima najveća životna dilema – da li da idu u zatvor ili da li je serija politička propaganda, običan svet razmišlja o tome kako da skrpi za porez i kako će se izboriti sa novim poskupljenjima. Neki bacaju mleko, a neki tragaju za onim pravim... I tuku se za poslednje pakovanje GMO ćevapa na sniženju. Sjaj i beda naše svakodnevice!
Gradski čovek, u večitoj anksioznosti zbog gužvi u saobraćaju, zagađenog vazduha, nedostatka parking mesta, lenjosti i umrtvljenosti šalterskih radnika, prosvetnih radnika, lekara, prodavaca... mašta o životu na selu. Upravo je to tema emisije „Novi početak” na RTS.
Šteta što produkcija, za visoke honorare, nije pronašla za domaćina programa nekog kome je selo blisko. Ko oseća rodnu grudu, ko zna kako je voditi seosko domaćinstvo i okućnicu, ko zna šta je radost življenja u prirodi. Mariji Veljković, nažalost, bili su važniji francuski makarunsi, i to službeno, kako je više puta ponovila, kao da je to jedina reč u njenom vokabularu... od toga šta život na seoskom imanju zaista znači i kakve izazive sve donosi.
Odsustvo emocija, nerazumevanje problematike i slikanje radi slikanja, svakako nisu bili motivacija svima onima koji žele da nastave tradiciju. Mnogo bi delotvornije bilo da smo videli kako se mladi bračni par snašao u novim okolnosti, da nam kamere prenesu duh svakodnevnog života, šta su novo supružnici uneli u svoj dom, da li su zasadili neku voćku ili ukuvali domaći džem.
Od svega toga, videli smo šešire po najnovijoj modi. Daleko je to od života kraj seoskog ognjišta!
