Balkanski lepotan
Divlji kesten rasprostranjen je samo na Balkanskom poluostrvu. Koristi se za lečenje proširenih vena, za zaustavljanje krvarenja, protiv upala i hemoroida
Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) rasprostranjen je samo na Balkanskom poluostrvu, pa ga inostrani botaničari i ljubitelji prirode nazivaju balkanski lepotan. U narodu je poznat pod različitim imenima, kao što su beli divlji kesten, gorki kesten, divlji kastanj, mađal, konjski kesten, jeloš, itd.
Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku od zapadne Evrope, gde se uspešno, često i raznovrsno upotrebljava u naučnoj i narodnoj medicini, gde se spravljaju razni lekovi za lečenje proširenih vena.
Od davnih vremena omiljena je ukrasna vrsta u parkovima, vrtovima, a osobito u drvoredima. Ubraja se u najlepšu autohtonu vrstu Evrope. Za vreme cvetanja služi kao odlična pčelinja paša, pa je korišćena u pčelarstvu, posebno zbog toga što dosta kasno i dugo cveta. Plod služi za ishranu konja, svinja i krupne stoke. Po šumama je retko gajen radi ploda, koji služi kao hrana divljači.
Divlji kesten je listopadno drvo s razgranatom, gustom, okruglom krošnjom. Kora na mladim stablima je glatka, smeđa. Kasnije ispuca. Mlade grančice su debele, tamnosmeđe, s krupnim lepljivim pupoljcima. Cvetovi su u krupnim uspravnim metličastim cvastima. Plod je okrugla, bodljikava, zelena čaura u kojoj se nalaze obično dva krupna bubrežasta, mrka semena. Cveta od maja do juna.
To je drvo niskih, vlažnih šuma i najbolje uspeva na peskovitim rečnim nanosima. Naročito mu prijaju humozne, peskovite ilovače. Otporan je na kasne i rane mrazeve, izdrži temperature i do minus 30 stepeni. Na Alpima se kultiviše do 1.200 metara nadmorske visine. Prilično dobro podnosi zasenu, ali najbolje se razvija kao soliterno stablo.
Divlji kesten je reliktna vrsta stare tercijarne flore. Njegovo prirodno rasprostranjenje utvrđeno je sigurno samo za Balkansko poluostrvo, i to u Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji i Grčkoj. Na prostoru bivše Jugoslavije autohtono raste u dolini Crnog Drima, njegovih pritoka i oko Ohridskog jezera. Opisan je u Grčkoj. Na planinama severne Grčke javlja se u regionu od 1.000 do 1.330 metara nadmorske visine u klisurama s orahom, azijskim platanom, gorskim jasenom, javorom mlečom, crnim grabom, hrastom meduncom, hrastom sladunom, zelenikom i drugim vrstama. Iz Grčke je u doba Vizantije prenet u Carigrad, a u 17. veku je prenet više-manje u celu Evropu.
Drvo divljeg kestena nije na ceni, zato što je mekano, krto, male trajnosti, male snage ogrevanja. Drvo mu se upotrebljava za izradu drvenih cipela, korita, karlica i slično. Kora sadrži dosta štavnih materija i galne kiseline za proizvodnju boja.
U lekovite svrhe koristi se seme, retko kora, list i cvet. Seme se sakuplja kada ispadne iz zrelih čaura, kora se guli s debljih grana u jesen ili rano proleće, a listovi i cvetovi se beru u maju.
Seme divljeg kestena bez semenjače sadrži do 60 procenata skroba, 5–8 odsto masnog ulja, 3–6 odsto saponozida, potom ima belančevina, flavonske derivate, gorke materije, vitamine P, Be, Ce, K i dr.
Koristi se za lečenje proširenih vena, smanjuje njihovu propustljivost i ubrzava protok krvi kroz vene. Zatim se upotrebljava i za zaustavljanje krvarenja, protiv upala, hemoroida, za otklanjanje oteklina i za jačanje zidova krvnih sudova.
U farmaceutskoj industriji služi za dobijanje masnog ulja i saponozida. Masno ulje koristi se u industriji sapuna, a saponozidi za izradu kozmetičkih preparata. Saponozid može da posluži i za pranje, jer rastvara masti i lepljive materije. Skrob koji se ekstrahuje iz divljeg kestena upotrebljava se za spravljanje alkohola, acetona, dekstrina. U 19. veku korišćen je kao lek protiv groznice i u industriji za izradu lepka. Kora kestena koristi se za lečenje raznih kožnih oboljenja. Upotrebljava se i protiv odliva krvi i jakog lučenja sluzi. Cvet se u narodu koristi za jačanje, protiv dijareje i pega na licu. U slučaju nestašice hrane, seme kestena se melje i brašno koristi za ishranu.
Seme divljeg kestena sakuplja se u jesen, u septembru i oktobru, kad opada s drveta. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlažnoj zemlji. Kod nas svake godine propadaju desetine vagona divljeg kestena, jer ga niko ne sakuplja. S jednog drveta može se nakupiti više od 100 kilograma kestena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. Ukusa je gorkog i neprijatnog. U industriji lekova upotrebljavaju se samo semena jezgra, ljuska se odbacuje.
Stajanjem kesten gubi lekovitost, tako da se najčešće upotrebljava takozvana stabilizovana alkoholatura, koja se spravlja tako što se sveže, neoljušteno i isečeno kestenje stavlja postepeno u ključali alkohol. Na taj način se unište fermenti i dobija se postojana droga (stabilizovana). Od ovakve droge pravi se ekstrakt, od koga se izrađuju supozitorije, najčešće zajedno s beladonom. U humanoj medicini daje se za lečenje venoznog sistema, naročito protiv hemoroida.
