Балкански лепотан
Дивљи кестен распрострањен је само на Балканском полуострву. Користи се за лечење проширених вена, за заустављање крварења, против упала и хемороида
Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) распрострањен је само на Балканском полуострву, па га инострани ботаничари и љубитељи природе називају балкански лепотан. У народу је познат под различитим именима, као што су бели дивљи кестен, горки кестен, дивљи кастањ, мађал, коњски кестен, јелош, итд.
Код нас је употреба дивљег кестена готово непозната за разлику од западне Европе, где се успешно, често и разноврсно употребљава у научној и народној медицини, где се справљају разни лекови за лечење проширених вена.
Од давних времена омиљена је украсна врста у парковима, вртовима, а особито у дрворедима. Убраја се у најлепшу аутохтону врсту Европе. За време цветања служи као одлична пчелиња паша, па је коришћена у пчеларству, посебно због тога што доста касно и дуго цвета. Плод служи за исхрану коња, свиња и крупне стоке. По шумама је ретко гајен ради плода, који служи као храна дивљачи.
Дивљи кестен је листопадно дрво с разгранатом, густом, округлом крошњом. Кора на младим стаблима је глатка, смеђа. Касније испуца. Младе гранчице су дебеле, тамносмеђе, с крупним лепљивим пупољцима. Цветови су у крупним усправним метличастим цвастима. Плод је округла, бодљикава, зелена чаура у којој се налазе обично два крупна бубрежаста, мрка семена. Цвета од маја до јуна.
То је дрво ниских, влажних шума и најбоље успева на песковитим речним наносима. Нарочито му пријају хумозне, песковите иловаче. Отпоран је на касне и ране мразеве, издржи температуре и до минус 30 степени. На Алпима се култивише до 1.200 метара надморске висине. Прилично добро подноси засену, али најбоље се развија као солитерно стабло.
Дивљи кестен је реликтна врста старе терцијарне флоре. Његово природно распрострањење утврђено је сигурно само за Балканско полуострво, и то у Бугарској, Македонији, Албанији и Грчкој. На простору бивше Југославије аутохтоно расте у долини Црног Дрима, његових притока и око Охридског језера. Описан је у Грчкој. На планинама северне Грчке јавља се у региону од 1.000 до 1.330 метара надморске висине у клисурама с орахом, азијским платаном, горским јасеном, јавором млечом, црним грабом, храстом медунцом, храстом сладуном, зелеником и другим врстама. Из Грчке је у доба Византије пренет у Цариград, а у 17. веку је пренет више-мање у целу Европу.
Дрво дивљег кестена није на цени, зато што је мекано, крто, мале трајности, мале снаге огревања. Дрво му се употребљава за израду дрвених ципела, корита, карлица и слично. Кора садржи доста штавних материја и галне киселине за производњу боја.
У лековите сврхе користи се семе, ретко кора, лист и цвет. Семе се сакупља када испадне из зрелих чаура, кора се гули с дебљих грана у јесен или рано пролеће, а листови и цветови се беру у мају.
Семе дивљег кестена без семењаче садржи до 60 процената скроба, 5–8 одсто масног уља, 3–6 одсто сапонозида, потом има беланчевина, флавонске деривате, горке материје, витамине П, Бе, Це, К и др.
Користи се за лечење проширених вена, смањује њихову пропустљивост и убрзава проток крви кроз вене. Затим се употребљава и за заустављање крварења, против упала, хемороида, за отклањање отеклина и за јачање зидова крвних судова.
У фармацеутској индустрији служи за добијање масног уља и сапонозида. Масно уље користи се у индустрији сапуна, а сапонозиди за израду козметичких препарата. Сапонозид може да послужи и за прање, јер раствара масти и лепљиве материје. Скроб који се екстрахује из дивљег кестена употребљава се за справљање алкохола, ацетона, декстрина. У 19. веку коришћен је као лек против грознице и у индустрији за израду лепка. Кора кестена користи се за лечење разних кожних обољења. Употребљава се и против одлива крви и јаког лучења слузи. Цвет се у народу користи за јачање, против дијареје и пега на лицу. У случају несташице хране, семе кестена се меље и брашно користи за исхрану.
Семе дивљег кестена сакупља се у јесен, у септембру и октобру, кад опада с дрвета. Семење треба одмах сакупљати да се не би кварило на влажној земљи. Код нас сваке године пропадају десетине вагона дивљег кестена, јер га нико не сакупља. С једног дрвета може се накупити више од 100 килограма кестена. Семе је врло лепе кестењасте боје и сјајно као да је лаковано. Укуса је горког и непријатног. У индустрији лекова употребљавају се само семена језгра, љуска се одбацује.
Стајањем кестен губи лековитост, тако да се најчешће употребљава такозвана стабилизована алкохолатура, која се справља тако што се свеже, неољуштено и исечено кестење ставља постепено у кључали алкохол. На тај начин се униште ферменти и добија се постојана дрога (стабилизована). Од овакве дроге прави се екстракт, од кога се израђују супозиторије, најчешће заједно с беладоном. У хуманој медицини даје се за лечење венозног система, нарочито против хемороида.
