Bamija – ukusna i zdrava
Dobar je izvor gvožđa, kalcijuma, cinka i vitamina, bogata je vlaknima i posebno je važna u jelovniku obolelih od dijabetesa
Bamija ili okra (lat. Abelmoschus esculentus), cvetna je biljka iz porodice sleza. Koristi se kao povrće iako je klasifikovana kao voće i cenjena je zbog svojih jestivih zelenih mahuna. Dobar je izvor minerala, vitamina, antioksidansa i vlakana. Najviše se uzgaja u zapadnoj Africi i Aziji – Bliskom i Dalekom istoku. Bamija se može uzgajati u tropskim, suptropskim i toplim umerenim regionima širom sveta. Kod nas je slabo poznata, iako se uzgaja i u Srbiji.
Kuvanjem bamije dolazi se do karakteristične sluzi koja sadrži rastvorljiva vlakna. Jedan od mogućih načina za uklanjanje sluzi iz bamije jeste da je kuvate sa kiselom hranom, kao što je paradajz, da bi sluz bila manje viskozna. Mahune se kuvaju, kisele, jedu sirove ili se koriste u salatama. Različita priprema bamije može izazvati različite efekte. Kada kuvate sveže bamije stvaraće se lepljiv sok koji povećava gustinu supe i čorbe. Osušena bamija takođe može zgusnuti sosove. Može se koristiti kao zamena za belanca kako bi se poboljšao ukus hrane. Semenke bamije mogu poslužiti kao zamena za kafu (ne sadrži kofein), jer se mogu pržiti i samleti.
Energetska vrednost sveže bamije je 33 kcal na 100 g. Sirova bamija sadrži 90 odsto vode, dva procenta proteina, sedam odsto ugljenih hidrata i zanemarljive količine masti. Sadrži dijetna vlakna, vitamin Ce i vitamin Ka, sa umerenim sadržajem vitamina B1, B3, B9 i magnezijuma. Bamija takođe sadrži gvožđe, kalcijum, kalijum, cink, fosfor, bakar i bogat je izvor antioksidansa.
Bogata je vlaknima i kao takva primenjiva je kod dijabetičara, pa i gestacijskog dijabetesa jer promoviše bolju kontrolu glikemije i poboljšava osetljivost na insulin. Vlakna takođe pozitivno utiču i na normalizaciju probave i smanjuju zatvor. Normalizuje nivo holesterola. Ekstrakti semena bamije mogu imati antioksidativni i antistresni efekat. Prema novijim istraživanjima, može imati pozitivne efekte za zdravlje bubrega. Bamija takođe može smanjiti umor i ubrzati vreme oporavka kod rekovalescenata.
Vitamin B9 (folna kiselina) je od velike važnosti za zdravu trudnoću. Obično se unosi kao suplement, a bamija je prirodno sadrži. Služi za sprečavanje urođenih mana kod ploda.
Jasno je da je bamija jedna od namirnica koja se lako može naći na jelovniku osoba na redukcionim dijetama, što zbog niske kalorične vrednosti, što zbog nutritivno bogatog sadržaja. Lako se priprema, ali teže je pronaći.
Bamija se smatra i afrodizijakom za oba pola, kod žena pomaže kod bolnih menstruacija, a kod azijskih muškaraca je tradicionalno lekovito sredstvo za potenciju.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
