Roštilj ne mora da bude dosadan
Sir, krompir, sezonsko povrće, sve bacite na vatru i uz ćevape i pljeskavice uživajte u malom društvenom događaju, punom zabave i radosti, ali i raznovrsnih receptura i navika
Pečenje mesa na dimu i toplini iznad vatre, omiljeni letnji gurmanski „sport” – roštilj – tema je o kojoj se može pričati, ali i upražnjavati danima. Roštilj je po definiciji metod spremanja, način hranjenja i naziv za obrok ili okupljanje (roštiljanje, roštiljijada), na kojem se hrana ovako priprema i servira. Već kod imena, teorije počinju da se razlikuju. Za sam roštilj, odnosno barbikju („barbecue” na engleskom), ima nekoliko verzija o postanku imena. Prvo potiče od francuske fraze (de la barbe a la queue – od brkova do repa) do indijanske reči za metod spremanja ribe iznad uglja (coal) – barbakoa (barbacoa).
Šta cvrči na roštilju zavisi od zemlje do zemlje. Recimo, preko okeana roštiljanje je zaista sport. Tokom godine i diljem zemalja SAD, svetske prestonice roštilja, organizuje se više stotina događaja na kojima gril-majstori odmeravaju snage, a nagrade se penju i do 100.000 dolara. Ne čudi to, jer u SAD četiri domaćinstva od pet ima roštilj i po statistici ga koriste svakog vikenda. Pa i sam „Mekdonalds”, popularni lanac brze hrane, na samom početku bio je pečenjarnica. Najviše se tamo vole hamburgeri, odresci, hotdog (kobasice), ali se oni uglavnom „ne bacaju” na vatru. Jer u SAD su popularni plinski roštilji, pa u čitavom procesu nedostaje ono glavno – miris dima nastalog gorenjem uglja – baš to što, svi bi rekli, daje posebni šmek. Ali Amerikanci, „rodonačelnici” roštiljanja, i tome su stali na kraj tako što su napravili marinadu – premaz s ukusom roštiljskog dima.
Ne zna se kad je ljudska vrsta počela s roštiljanjem. Neki kažu, bilo je to pre milion i po godina i da je još pećinski čovek dimio meso. Drugi teoretišu i pominju vreme od pre „samo” 6.000 godina. Uz priču o pečenju namirnica na žaru ide i ona koja kaže da je jedna od najvećih inovacija roštilja kroz istoriju – nastanak hleba i to u obliku u kojem svi znamo.
Dakle, čini se da će tačna vremenska lokacija ostati tajna, no zahvalni smo onima koji su prvi počeli i svima koji su tradiciju grilovanja, roštiljanja ili žarenja mesa nastavili sve do danas. Jer, ne samo da volimo ćevape i pljeskavice, nego volimo i koncept zauvek omiljenog roštiljanja, koji je uvek pravi mali društveni događaj, pun zabave i radosti, ali i raznovrsnih receptura i navika. Neke od njih su nam čudne, ali što bi mudri rekli: treba sve probati!
Kod nas se najčešće na zažarenom ćumuru nađe ćevap, pa potom kobasice, pljeskavice, piletina. Znalci skreću pažnju da je kod ove kulinarske discipline sve važno – i drvo za potpalu (način na koji se bira i cepa), pa vatra i čitava aparatura, podmazivanje rešetke, pribor, na čelu s hvataljkama. I bez bockanja, jer će najlepši sokovi napustiti meso, koje na kraju mora da odmara, a o „pravoj” recepturi ne treba ni trošiti reči.
Grilovani meki sirevi
Meki sirevi, poput francuskog brija, stvoreni su za termičku obradu na roštilju. Pečeni bri izvrsno će se spojiti medom, orašastim plodovima i voćnim sirupima. Možete grilovati i kozji i tofu.
Ako ga narežete na tanje komade, na roštilju možete peći i slatki krompir. Priprema je više nego jednostavna. Premažite ga uljem i začinskim biljem pre stavljanja na užarenu rešetku. Roštilj je izvrstan način za termičku obradu različitog sezonskog povrća – od tikvica i paprika do odrezaka od kupusnjača ili čak zelenog lisnatog povrća, koje opaljeno vatrom lepo ide u salatu.
LOSOS NA ŽARU
Potrebno je:
- 750 g filea lososa
- 125 ml balzamiko sirćeta
- 2 kašike džema od kajsija
- pola kašičice soli
- biber po ukusu
Pomešajte sirće i džem i kuvajte na srednje jakoj vatri. Kada počne da ključa, mešajte često dok smesa ne postane jednolična i dok se ne prepolovi. Premažite roštilj uljem. Posolite file lososa i dodajte biber. Kuvajte s otvorenim poklopcem 15 do 17 minuta na srednje jakoj vatri dok ne omekša. Jelo je najbolje služiti dok je toplo.
