Mozaik u oltaru
Zahvaljujući profesoru Đuru Radloviću hram na beogradskom Tašmajdanu staće u red sa Ajom Sofijom, Hramom Svetog Save, Crkvom na Oplencu koje su oslikane u izuzetno zahtevnoj i cenjenoj tehnici mozaika
Slikar Đuro Radlović najviše provodi vremena u Crkvi Svetog Marka u Beogradu gde uz pomoć svojih bivših studenata, a danas kolega, oslikava mozaik na oltaru ove najviše beogradske crkve. On je profesor u penziji, a zanimljivo je da je prvi kod nas na Fakultetu likovne umetnosti, pre trideset i više godina, specijalizovao zidne tehnike fresku i mozaik.
Prva crkva u kojoj je radio mozaik je hram posvećen Svetoj Petki na Kalemegdanu, a zatim su se ređali i drugi sakralni objekti.
Opstaje vekovima
– Vodila me je kroz život ljubav prema toj vrsti umetnosti. Mozaik je tehnika koja može da opstane vekovima, pa i hiljadama godina, ono što se stvori može se samo fizički uništiti – kaže Radlović.
Što je duže radio sve više je primećivao da su i naši sveštenici razvili ljubav prema mozaiku i pre više godina rodila se i saradnja sa starešinama hrama na beogradskom Tašmajdanu. Pre osam godina Radlović je radio mozaik „Krunisanje cara Dušana” koji se nalazi iznad kivota našeg poglavara, a sa leve strane od ulaza iznad kivota patrijarha Germana je kompozicija, takođe u mozaiku, „Nedremano oko”. Pre toga, takođe u mozaiku, uradio je ceo ikonostas u crkvi.
Sada se radi oltar i to od najkvalitetnijeg materijala, venecijanskog murano stakla. Završen je mozaik Bogorodice, ispod njega biće postavljen mozaik Pričešća svetih apostola, dimenzija 19 sa šest metara, a ispod, u donjem delu, biće kompozicija liturgičara.
Sa ostatka crkve, odnosno njene unutrašnjosti izvan oltara, skinut je stari malter i vremenom će se zidovi oslikavati u freskama. Za taj posao biće angažovani naši najbolji slikari.
Najpoznatiji mozaici u svetu su u Aja Sofiji, u Veneciji i Raveni, u Tunisu datiraju od pre nove ere. Kod nas su čuveni mozaici iz Gamzigrada u Zaječaru, takođe iz doba antike.
Za tri i po decenije bavljenja ovom zidnom tehnikom Đuro Radlović je ostavio traga u mnogim sakralnim objektima. Posle Svete Petke radio je, da navedemo samo nekoliko primera, na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, boravio je i u Rusiji u oblasti Kemerevo gde je bio zadužen da oslika mozaik u kapeli posvećenoj rudarima iz tog mesta koji su jurišali na Berlin na kraju Drugog svetskog rata i mnogi od njih dali svoj život u borbi protiv nacizma.
Osim Crkve Svetog Marka Radlović je angažovan i u Banjoj Luci na oslikavanju hrama Hristove crkve u centru ovog krajiškog grada.
Njegov posao počinje tako što prvo radi nacrte i crteže prema površini na koju treba da postavi mozaik jer se ne može prekrečiti pa krenuti iz početka kao kod izrade fresaka. Staklo se peče zajedno sa bojom od prirodnog materijala, a onda se po šemama svaki komadić stakla stavlja na svoje mesto na površinu od preko sto kvadratnih metara.
Tim za oslikavanje hrama
To je i najveći problem mozaičara – da odredi veličinu kompozicije, a u slučaju profesora Radlovića ne može biti greške, s obzirom na ogromno iskustvo. Oslikavanje hramova u mozaiku, pogotovo kada su ti mozaici velikih površina, zahteva višegodišnji rad i veći broj saradnika zbog čega sa Radlovićem radi više darovitih umetnika mozaičara.
Tim čine Jelica Durković, Olivera Nikolić, Miljana Radojičić, Tatjana Benderać Vučićević, Marina Stojanović, Josipa Miletić, Ana Miljković, Gordana Jovanović, Vojna Baštovanović, Marko Tubić, Olivera Radulović, Ljubica Kržić i Petar Radlović. Najveće zadovoljstvo mu je što je i njegov unuk Liran Luka Radlović Popović pomogao u stvaranju ovog monumentalnog mozaika.
„Pričešće apostola” bi trebalo da bude završeno do kraja godine zajedno sa kompozicijom liturgičara, tako da će ceo oltar dobiti novo ruho, uz blagoslov srpskog patrijarha kao i starešine hrama Trajana Kojića.
