Luster kao arhitektura

Jedna ista misaona nit prati stvaralaštvo arhitekte Zahe Hadid, a to je pokret u kontinuitetu bez početka, sredine i kraja. Bilo da se radi o građevini ili lusteru, koncept je isti − iluzija pokreta u prostoru bez slobodnog pada uprkos zakonima zemljine teže.

Tako kod ove kreatorke prostora i predmeta, bezbedno „lebde” fluidne građevine najrazličitijih namena, veličina i oblika, sigurno lelujaju viseći lusteri, prkoseći zakonitostima statičkih proračuna.

Kovitlac u glavi, na zemlji, u vazduhu.

Luster „Vortex” dizajnerke Zahe Hadid izrađen je od poliestera ojačanog staklenim vlaknima sa unutrašnjim providnim difuzerom od akrilika i svetlosnim telima.

Nove mogućnosti koje pruža nova tehnologija u sadejstvu sa kompjuterskim programima za trodimenzionalno projektovanje, praktično su bez kreativnih ograničenja. Nema više ničega što ne bi moglo biti izvodljivo, samo je pitanje do koje mere ide mašta dizajnera.

U slučaju ovoga lustera, pored oblika tela tu su i kombinacije boja: plava, narandžasta, žuta, ljubičasta, zelena, purpurna... svaka sa svojim nijansama, od snage do slabosti, od jačine do klonuća.

Luster je koncipiran tako da može da pruži kako direktnu tako i indirektnu rasvetu u prostoriji. Korisnik može da kreira atmosferu tako što će podešavati rasipanje svetlosti i kontrolisati njenu jačinu i efekte.

Estetika rasvete u rukama je korisnika, baš kao što je estetika rasvetnog tela − lustera bila u rukama dizajnerke. Njihovo sadejstvo od korisnika stvara kreatora, a od dizajnera velikodušnog saradnika u oblikovanju atmosfere u jednom ekstravagantnom ambijentu.

 Zaha Hadid (1950–2016)

Jedna od najmarkantnijih figura savremene arhitekture i dizajna, Britanka i građanin sveta, rođena je 1950. godine u Bagdadu u Iraku. Prvo je stekla diplomu iz matematike na Američkom univerzitetu u Bejrutu, a zatim je diplomirala arhitekturu u Londonu. Na početku karijere sarađivala je sa proslavljenim arhitektom Remom Kolhasom. Godine 1980. osniva sopstveni arhitektonski biro u Londonu i započinje samostalnu stručnu praksu. Slede prve nagrade na konkursima za arhitekturu, kao i prva realizovana dela širom svetskih metropola. Postepeno razvija svoj prepoznatljiv stil. Počasni je profesor na univerzitetima širom sveta, dobitnik brojnih nagrada među kojima je i Prickerova nagrada za arhitekturu 2004. (prva je žena dobitnik ove najprestižnije svetske nagrade). Između ostalih priznanja ima i Počasnu titulu Britanskog kraljevstva, nagradu Mis van der Roe itd. Godine 2006. održana je velika izložba „Zaha Hadid” u Muzeju „Solomon Gugenhajm” u Njujorku.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs