Лустер као архитектура
Илузија покрета у простору без слободног пада упркос законима земљине теже
Једна иста мисаона нит прати стваралаштво архитекте Захе Хадид, а то је покрет у континуитету без почетка, средине и краја. Било да се ради о грађевини или лустеру, концепт је исти − илузија покрета у простору без слободног пада упркос законима земљине теже.
Тако код ове креаторке простора и предмета, безбедно „лебде” флуидне грађевине најразличитијих намена, величина и облика, сигурно лелујају висећи лустери, пркосећи законитостима статичких прорачуна.
Ковитлац у глави, на земљи, у ваздуху.
Лустер „Vortex” дизајнерке Захе Хадид израђен је од полиестера ојачаног стакленим влакнима са унутрашњим провидним дифузером од акрилика и светлосним телима.
Нове могућности које пружа нова технологија у садејству са компјутерским програмима за тродимензионално пројектовање, практично су без креативних ограничења. Нема више ничега што не би могло бити изводљиво, само је питање до које мере иде машта дизајнера.
У случају овога лустера, поред облика тела ту су и комбинације боја: плава, наранџаста, жута, љубичаста, зелена, пурпурна... свака са својим нијансама, од снаге до слабости, од јачине до клонућа.
Лустер је конципиран тако да може да пружи како директну тако и индиректну расвету у просторији. Корисник може да креира атмосферу тако што ће подешавати расипање светлости и контролисати њену јачину и ефекте.
Естетика расвете у рукама је корисника, баш као што је естетика расветног тела − лустера била у рукама дизајнерке. Њихово садејство од корисника ствара креатора, а од дизајнера великодушног сарадника у обликовању атмосфере у једном екстравагантном амбијенту.
Заха Хадид (1950–2016)
Једна од најмаркантнијих фигура савремене архитектуре и дизајна, Британка и грађанин света, рођена је 1950. године у Багдаду у Ираку. Прво је стекла диплому из математике на Америчком универзитету у Бејруту, а затим је дипломирала архитектуру у Лондону. На почетку каријере сарађивала је са прослављеним архитектом Ремом Колхасом. Године 1980. оснива сопствени архитектонски биро у Лондону и започиње самосталну стручну праксу. Следе прве награде на конкурсима за архитектуру, као и прва реализована дела широм светских метропола. Постепено развија свој препознатљив стил. Почасни је професор на универзитетима широм света, добитник бројних награда међу којима је и Прицкерова награда за архитектуру 2004. (прва је жена добитник ове најпрестижније светске награде). Између осталих признања има и Почасну титулу Британског краљевства, награду Мис ван дер Рое итд. Године 2006. одржана је велика изложба „Заха Хадид” у Музеју „Соломон Гугенхајм” у Њујорку.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
