Zmijska lampa

Bilo ih je raznih − stojećih, stonih, zidnih... Uvek u istom maniru: jedna ili još češće dve zmije drže svojim otrovnim zubima abažur sa koga se rasipa nežna električna svetlost.

Zlokobni gmizavac u ulozi rafinirane enterijerske dekoracije.

Osim zuba, tu su naravno i jezik koji kao da palaca, zlokobne oči i vito, izuvijano telo. Sve od metala, omiljenog dizajnerovog materijala kojim se bavio čitavog života.

Zmija je čudesno prirodno biće i nema naroda na planeti koji je nema u svojim mitovima i legendama. Hladno, golo stvorenje, bez dlake i perja, prelepe kože i mračnog psihizma, tajnovito i za duh sablažnjivo.

Zmija je čudo prirode. Hitra kao munja, ona se uvek pojavljuje iz mraka neke pukotine u kamenu ili zemlji, da bi u trenutku izazvala smrt drugog bića i vratila se u spokoj svoga skrovišta.

Ali, ne ide uvek sve tako munjevito. Ponekad se zmija pritaji pa se polako približava plenu, svija se, obavija, steže, ujeda, guta − pa se vraća da odspava. Filozofskim rečnikom govoreći, zmija je materijalna i prirodna dijalektika života i smrti, smrti koja izvire iz života i života koji izvire iz smrti.

Psihijatrija 20. veka donela je simbolici zmije svojevrsnu rehabilitaciju, tumačeći je kao božansko biće koje istovremeno izaziva i dobro i zlo.

Bilo kako bilo, Brant je voleo zmije i izrađivao ih je od metala u maestralnom maniru.

Zmija na ovoj visokoj podnoj lampi ima izuvijan rep kao postolje, uspravno telo kao stalak, savijen vrat kao držač abažura. U smrtonosnom zagrljaju iz tanjirolikog abažura rasipa se nežna svetlost puna topline koja dolazi od boje senila koje se preliva u toplim nijansama žute i narandžaste, koje su simbol srećnog kraja. Ravnoteža je zadovoljena, a enterijer je dobio još jedan ekskluzivitet.

 Edgar Brant (1880-1960)

Francuski dizajner, umetnički majstor u obradi metala, poznat je po svojim fantastičnim delima za enterijere u vidu paravana, vrata, pregrada, okvira za ogledala i izuzetno oblikovanih lampi. Rođen je i živeo u Parizu, a oblikovao je detalje za enterijer za prestižne klijente stila art deko. Međutim, pored enterijera, druga njegova pasija bilo je oružje, tako da je poznat i kao vlasnik i direktor kompanije koja je projektovala čuveni kalibar 60 mm, 81 mm i 120 mm, koji su masovno kopirani tokom Drugog svetskog rata. Iako najpoznatiji po svojim oružarskim talentima, firmama koje je razvijao od 1902, zatim 1932–1936, i 1956. godine, u oblasti enterijera ostavio je značajni trag prepoznatljiv u sferi stila aktuelnog u to vreme. Jedno od njegovih poznatih dela je Spomenik neznanom junaku u blizini Trijumfalne kapije u Parizu, izrađen posle Prvog svetskog rata.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs