Змијска лампа

Било их је разних − стојећих, стоних, зидних... Увек у истом маниру: једна или још чешће две змије држе својим отровним зубима абажур са кога се расипа нежна електрична светлост.

Злокобни гмизавац у улози рафиниране ентеријерске декорације.

Осим зуба, ту су наравно и језик који као да палаца, злокобне очи и вито, изувијано тело. Све од метала, омиљеног дизајнеровог материјала којим се бавио читавог живота.

Змија је чудесно природно биће и нема народа на планети који је нема у својим митовима и легендама. Хладно, голо створење, без длаке и перја, прелепе коже и мрачног психизма, тајновито и за дух саблажњиво.

Змија је чудо природе. Хитра као муња, она се увек појављује из мрака неке пукотине у камену или земљи, да би у тренутку изазвала смрт другог бића и вратила се у спокој свога скровишта.

Али, не иде увек све тако муњевито. Понекад се змија притаји па се полако приближава плену, свија се, обавија, стеже, уједа, гута − па се враћа да одспава. Филозофским речником говорећи, змија је материјална и природна дијалектика живота и смрти, смрти која извире из живота и живота који извире из смрти.

Психијатрија 20. века донела је симболици змије својеврсну рехабилитацију, тумачећи је као божанско биће које истовремено изазива и добро и зло.

Било како било, Брант је волео змије и израђивао их је од метала у маестралном маниру.

Змија на овој високој подној лампи има изувијан реп као постоље, усправно тело као сталак, савијен врат као држач абажура. У смртоносном загрљају из тањироликог абажура расипа се нежна светлост пуна топлине која долази од боје сенила које се прелива у топлим нијансама жуте и наранџасте, које су симбол срећног краја. Равнотежа је задовољена, а ентеријер је добио још један ексклузивитет.

 Едгар Брант (1880-1960)

Француски дизајнер, уметнички мајстор у обради метала, познат је по својим фантастичним делима за ентеријере у виду паравана, врата, преграда, оквира за огледала и изузетно обликованих лампи. Рођен је и живео у Паризу, а обликовао је детаље за ентеријер за престижне клијенте стила арт деко. Међутим, поред ентеријера, друга његова пасија било је оружје, тако да је познат и као власник и директор компаније која је пројектовала чувени калибар 60 мм, 81 мм и 120 мм, који су масовно копирани током Другог светског рата. Иако најпознатији по својим оружарским талентима, фирмама које је развијао од 1902, затим 1932–1936, и 1956. године, у области ентеријера оставио је значајни траг препознатљив у сфери стила актуелног у то време. Једно од његових познатих дела је Споменик незнаном јунаку у близини Тријумфалне капије у Паризу, израђен после Првог светског рата.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs