So podiže pritisak
Preporučena količina je od tri do pet grama soli dnevno, što znači da ukoliko ne unosite dovoljno soli, možete imati niži pritisak, mada preterana upotreba soli ima loš uticaj na bubrege
Letargija može biti samo jedna od naznaka za nizak pritisak, a osim toga to mogu da budu i osećaj umora, poremećaj sna, malaksalost, vrtoglavica, nesvestica, anksioznost, depresija i lupanje srca. Nizak pritisak karakteriše vrednost ispod 100/60 mmHg.
Iako hipotenzija nije opasna po organizam kao visok pritisak, ona ipak stvara određene probleme, a može da ukazuje i na ozbiljne poremećaje cirkulacije, premora, loše ishrane, ali i nekih infekcija.
U svakom slučaju preporučuje se poseta lekaru. Osim toga, možete primeniti i neke dijetetske mere, uz promenu životnih navika, kako biste ublažili simptome koje prati nizak pritisak.
Ukoliko ne unosite dovoljno soli, slobodno posolite hranu. So u suštini vezuje vodu i podiže pritisak, ali preterana upotreba soli može imati loš uticaj na bubrege i povećati rizik od drugih bolesti. Imajte na umu da mnogi proizvodi sadrže so.
Pijte dosta vode. Nizak krvni pritisak obično prati dehidraciju, tako ćete lako podići krvni pritisak povećavajući unos tečnosti. Trudite se da pijete najmanje osam do deset čaša vode (ili uopšteno – tečnosti) dnevno. Ukoliko vam se od pomenutog unosa vode simptomi ne smanje ili imate povećanu fizičku aktivnost, naročito tokom letnjih meseci, možete popiti i više.
Češće jedite više manjih obroka. Kada jedete više manjih obroka, umesto jednog ili dva velika obroka, pomažete regulisanju šećera u krvi i krvnog pritiska.
Izbegavajte obrađene ugljene hidrate, kao što su testenine i proizvodi od belog brašna. Birajte integralne namirnice od celog zrna, kao što su ovsene kaše i pahuljice, integralni pirinač, integralne testenine, integralni hleb, kao i hlebove od više vrsta celih žitarica (ječam, pšenica, raž, ovas).
Uravnotežite ishranu. Važan faktor za zdraviji krvni pritisak i bolje opšte zdravlje je zdrava, dobro izbalansirana ishrana. Uravnotežena ishrana podrazumeva unos nemasnog mesa i ribe, žitarica i puno voća i povrća.
Povećajte unos vitamina Be12 i folne kiseline. Ovi vitamini doprinose normalizaciji krvnog pritiska i boljoj cirkulaciji. Izvori vitamina Be12 su riba i mlečni proizvodi (sir, mleko, jogurt). Folna kiselina se nalazi u tamnozelenom povrću kao što su spanać i brokoli.
Smanjite unos alkohola. On izaziva dehidraciju čak i ako se koristi u umerenim količinama. Ako imate problema sa niskim krvnim pritiskom, nemojte piti alkohol ili ga svedite na minimum.
Pijte kafu i napitke koji sadrže kofein. On sužava krvne sudove, što utiče na rast krvnog pritiska.
Oprezno sa začinima. Razno lekovito začinsko bilje, poput semena anisa i ruzmarina, po nekim iskustvima, pomaže u smanjenju tegoba kod niskog pritiska. Drugi začini deluju suprotno i snižavaju pritisak, pa stoga smanjite unos đumbira, cimeta i bibera.
Ne prekrštajte noge dok sedite. Na ovaj način se može usporiti cirkulacija, a kako je ona od velike važnosti za vaš pritisak, držite pravilan položaj tela dok sedite i ne prekrštajte noge.
Vežbajte redovno. Redovno vežbanje doprinosi opštem zdravlju, ali će takođe regulisati i cirkulaciju krvi. Ništa lakše, hodajte 20 minuta svakog dana malo oštrijim tempom i osećaćete se bolje.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
