Protiv stresa pomažu spori zalogaji

Jedan od problema u svakodnevnom životu je što mnogi od nas žive brzo, rade brzo, misle brzo, bez vremena za bilo šta sporo i postepeno. Vremena ponestaje za osnovne radnje kao što je jedenje (obedovanje). Žvaćemo brzo i gutamo hranu bez mnogo razmišljanja.

Na ovaj način živimo stresan, nezdrav način života. Prepoznali ste se?

Šta se sve može za minut

Pod brzim jedenjem se podrazumeva ukoliko za jedan minut pojedete 90 grama hrane i više. Zalogaji su veliki, hrana se kraće žvaće. Jedenje srednjom brzinom je ukoliko za jedan minut pojedete 70 grama hrane. Sporo jedenje je ukoliko za jedan minut pojedete 55 grama hrane i manje.

A čim se uspori u jelu pravi se prvi bitan korak ka zdravijem životu. Umesto pune kašike hrane uzmite manju količinu i žvaćite, grickajte, uživajte u ukusi i osećaju na nepcu. Naravno, niko nema dva sata za ručak, ali pronađite vreme i dodatne minute da uživate u obrocima. Posledice mogu biti iznenađujuće prijatne.

Širom sveta pa i u Srbiji niču „slow food” restorani, gde se potrošačima, naročito zaposlenim, nude kuvana, nutritivno zdravija jela kao alternativa brzoj hrani. Pokret je nastao pre dvadesetak godina u Italiji kao neka vrsta inata u odnosu na mejnstrim – brzu hranu.

Bez obzira na to da li želite da usvojite zdrav način života ili ne, postoje neki razlozi koje treba uzeti u obzir kada usporite za stolom:

Mršavljenje: Veliki broj studija potvrđuje da samo ukoliko se jede polako, unosi se manje kalorija. Ta količina je dovoljna da izgubite 20 kilograma godišnje, bez ikakve druge promene navika u ishrani (npr. biranjem drugih namirnica). Razlog je u tome što je

Mršavi mogu da ubrzaju

Osobe koje žele da se ugoje (neuhranjeni) nikako ne bi trebalo da usporavaju obroke, već da jedu brzo. Naravno, moraju da vode računa o izboru namirnica, da biraju zdravu hranu.

potrebno dvadesetak minuta našem mozgu (od momenta uzimanja hrane) da shvati da smo siti. Koji to brzi obrok traje dvadeset minuta? Ako jedemo brzo, možemo preterati preko osećaja sitosti. Ako polako jedemo, imamo vremena da shvatimo da smo puni i zaustavimo se na vreme.

Bolje varenje: Ako jedete sporije, bolje ćete sažvakati hranu, što dovodi do boljeg varenja. Varenje počinje već u ustima, pljuvačka sadrži enzime koji počinju da razgrađuju hranu. Ako ustima damo više vremena, brže će se „raditi” i u stomaku.

Halapljivi unose manje tečnosti

Osobe koje jedu brzo, prema istraživanjima, popiju oko 25 (tri dl tečnosti) odsto manje tečnosti uz obrok u odnosu na one koji jedu lagano (4 dl tečnosti). Bolja hidratacija osoba koje sporije jedu verovatno ima uticaja i na njihov veći osećaj sitosti i manju želju za hranom sat posle obroka. Ovo je važan faktor za osobe na redukcionim dijetama.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com