Za osobe sa hipertenzijom do dva grama soli dnevno
Osobe koje pate od visokog krvnog pritiska moraju da ograniče unos natrijuma u organizam
Hipertenzija je, kažu, tihi ubica, jer osoba može godinama da ima visoki krvni pritisak a da to ne primećuje. Ovo oboljenje često nema nikakvih simptoma, ali je zato izazivač ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Što se više povećava krvni pritisak iznad normalnog (granica je 120/80) tako rastu i rizici od ateroskleroze, srčanog udara, moždanog udara i bolesti bubrega.
Ovo stanje lako može da se kontroliše i, uz terapiju koju prepiše doktor, jedan od načina je prelazak na zdravije navike u ishrani. Uravnotežena i zdrava ishrana igra veliku ulogu u snižavanju visokog krvnog pritiska. Postoji nekoliko pristupa ovom problemu, a svaki od njih cilja na različite izazivače hipertenzije.
Smanjenje unosa soli igra najvažniju ulogu. Natrijum iz soli smatra se glavnim faktorom koji dovodi do visokog pritiska. So je prirodni konzervans koji se nalazi u mnogim prerađenim namirnicama i to u velikoj meri. Zato je logičan korak da se osim izbacivanja soli kao dodatka ishrani lišimo i prerađenih namirnica. Malo je proizvoda koji u sebi na sadrže so ili neki drugi oblik natrijuma, na primer natrijum glutaminat.
Osobe sa problemom hipertenzije moraju da limitirajtu unos natrijuma na 200 miligrama ili manje po obroku, dok bi kuvano jelo moglo da ima najviše 600 miligrama, ili dnevni unos ne bi smeo da bude više od dva grama soli.
Što su namirnice koje jedemo svežije, manji je unos soli u organizam. Ako, na primer, možemo da jedemo neslan paradajz – slobodno tako i treba da nastavimo.
Trend širom sveta je da čak dve trećine odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak: u SAD je u poslednjih 20 godina smrtnost od posledica hipertenzije porasla za 25 odsto
Ako smo gojazni – treba da smršamo. Proces mršavljenja ima pozitivan uticaj protiv hipertenzije. Takođe trebalo bi se vodi računa kako se gube kilogrami jer jo-jo efekat (brzo se smrša ali potom brzo ugoji) pojačava hipertenziju.
Rekreacija i sport imaju pozitivan učinak na kardiovaskularni sistem čime doprinose i manjem riziku od hipertenzije. Naravno osoba ne mora da se sprema kao da će da trči maratona već je sasvim dovoljno da svakoga dana praktikuje redovnu šetnju ili vožnju bicikla.
Preterana upotreba alkohola takođe utiče na povećanje krvnog pritiska. Baš kao i unos masne hrane koja sadrži mnogo zasićenih masnoća. Ako osoba voli meso, onda bi trebalo da bira nemasnu piletinu, ćuretinu, junetinu, a od ribe pastrmku ili losos. Smanjen unos zasićenih masti utiče na viskozitet krvi pa se smanjuje i krvni pritisak. Hipertenzija se zbog toga ređe javlja kod vegana i vegetarijanaca.
Dakle, treba se fokusirati na zdravu ishranu bogatu povrćem, voćem, integralnim žitaricama, jezgrastim voćem i semenkama, mlečnim proizvodima sa smanjenim udelom masti i nemasnim mesom i ribom.
