08.04.2026 u 13:25
Nova biografija Nikole Tesle istoričara Branislava Stankovića „Tesla, Srbin sam”, u izdanju novosadskog „Prometeja”, prati život našeg naučnika od rođenja u srpskoj svešteničkoj porodici u Smiljanu, u Lici, preko školovanja u Gracu i Pragu, života i rada u Budimpešti, Parizu i Strazburu, do selidbe u Njujork, saradnje sa Edisonom i razlaza sa njim, različitih otkrića i eksperimenata s naizmeničnim strujama visokih frekvencija, njegove podrške Srbiji tokom Velikog rata, njegovog odnosa prema Pupinu…, sve do njegove smrti. Fokus ove Tesline biografije jeste nacionalnost našeg velikog naučnika, njegovo poreklo iz srpske svešteničke pravoslavne porodice. Zbog čega vam je, kao istoričaru, bilo važno da ukažete na činjenice o Teslinom srpstvu? Dokazivanje toga da je Tesla
04.03.2026 u 16:00
Nema toga što čovek neće učiniti kako bi izbegao duševnu ili telesnu bol, dok sve udobnosti kojima je okružen samo prikrivaju nužnost, jer „ništa nije izvesnije od prava koje bol polaže na život”. „Reci mi kako prihvataš bol, pa ću ti reći ko si”, pisao je Ernst Jinger (1895–1998) u kratkoj sociološkoj studiji „O bolu” (1934) iz međuratnog vremena „ekstremnog pacifizma i gomilanja naoružanja”, koju je nedavno objavio „Gradac”, a koja sadrži ideje ovog mislioca razvijane i u njegovim „Dnevnicima”, u „Ratniku”, „Radniku”... Kao vojnik starog kova, govorio je: „Uvek sam osećao izvesnu privlačnost prema teškim situacijama ili onome što ponekad nazivam ’izgubljenim položajem’. Kada ste okruženi ljudskom glupošću, šta vam drugo preostaje?” Jinger je bio vizionar koji je, pored ostalog, predvi
24.12.2025 u 22:00
Klasična je situacija gde pacijent dolazi u ordinaciju, seda ili leže na udoban otoman, a psihoterapeut započinje seansu rečenicom: „Kažite mi nešto o vašem detinjstvu”. Sasvim je različita vrsta pristupa pacijentu, ili klijentu, psihodramska terapija, gde ličnost svesno postaje deo grupe, pristajući da scenski odigra situacije iz svog života, kako bi se sa njima na nov način suočila i konačno ih razrešila. U ovakvoj terapiji, pacijent ili klijent, postaje deo kreativnog procesa osvešćenja novih vrednosti u sebi i drugima. O ovakvim situacijama piše dr Vladimir Milošević, psihijatar, psihoterapeut, supervizor i edukator, jedan od utemeljivača psihodrame na prostoru bivše Jugoslavije, u knjizi „Depresija i kreativnost” (u izdanju „Službenog glasnika”). Dr Vladimir Milošević načelnik je Cent
05.11.2025 u 16:30
Da se Edgar Alan Po nekim čudom našao u našem vremenu, verovatno bi se osećao kao svoj na svome zbog toga što je ionako bio previše napredan za svoj 19. vek kao jedan začetnika detektivske priče (koje su bile uzor za potonje likove Šerloka Holmsa i Herkula Poaroa) i pripovedaka u žanru naučne fantastike, zbog čega je smatran prethodnikom Žila Verna i H. Dž. Velsa. Njegova proza „tajanstva i strave” pripadala bi savremenom i rasprostranjenom žanru horora, koji se, pored pomenute naučne fantastike i krimi žanra, odavno smatra mejnstrimom. Romantičarski motivi njegove proze, kao što su gotski zamkovi, tajanstvene naprave, atmosfera groblja, mešanje sna i jave, porodična prokletstva i žene uklete lepote, podsvest koja čoveku diktira perverznu privrženost zlu radi samog zla, opstaju u žanru hor
30.07.2025 u 21:30
Jedno biće nam nedostaje i sve je opustelo... Mnogi od nas osetili su užas ove praznine. Međutim, poznati i nagrađivani hrvatski novinar Drago Hedl hrabro korača ka samom jezgru ove provalije, opisujući u dokumentarističkom delu „Matija” (kod nas ga je objavila novosadska Akademska knjiga) najveću bol koju čovek može da doživi – gubitak sina koji je bio uspešni naučnik u Americi, na Univerzitetu Jejl, i koji je odlučio da sebi oduzme život. Matija je doneo tu odluku, napisao je pisma majci i ocu, uzeo smrtonosnu dozu natrijum-azida. Drago Hedl čitaoca vodi kroz pakao američke birokratije, koja zabranjuje roditeljima da preuzmu sinovljevo telo zbog otrovne supstance pohranjene u njemu, ali očaj ublažuje sećanjima na Matijino detinjstvo, njegove talente za muziku i nauku, njegovu blagu prirodu, na bli
25.05.2025 u 18:30
Prilikom svoje prethodne posete Beogradu, pre sedam godina, svetski poznati norveški pisac Ju Nesbe, svestrani kultni autor kriminalističkog žanra, ekonomista i muzičar, pre susreta sa čitaocima i novinarima otišao je na trening slobodnog penjanja. Sada je došao na prvi Trilerfest, koji je održan u Domu omladine od 16. do 18. maja i za tri dana okupio tri hiljade posetilaca (samo je na večeri Jua Nesbea bilo hiljadu i po ljudi). Došao je da, između ostalog, predstavi svoj novi roman „Minesota” u izdanju Lagune i u prevodu Igora Solunca. Nesbeov kultni detektiv Hari Hule, glavni lik trinaest romanesknih nastavaka, sada se seli i na ekran, postajući junak u „Netfliksovom” serijalu, a u „Minesoti”, prvom Nesbeovom američkom romanu, zamenjuje ga novi detektiv Bob Oz, Norvežanin poreklom, izgle
08.04.2025 u 17:45
Prva asocijacija na umetničke slike Voje Stanića (1924–2024) jeste predstava o čoveku, ali onom koji izgleda, doduše, kao da je izašao iz animiranog filma, skoro karikaturalan u stalnoj žudnji da nešto radi, negde ide, čak i puzeći, kao u nekakvom modernom, iščašenom brojgelovskom ili očuđenom magritovskom svetu. Slika kao da je zaustavljeni kadar velikog meteža, pokretne trake ljudskih tlapnji, običnog koje ne može biti neobičnije... „A samo profani čovjek zna da je život svetinja”, kako je govorio Bela Hamvaš. Povod za ovo sećanje na Voju Stanića novo je izdanje njegove knjige „U dokolici”, koju je objavio Gradac. Već pri nasumičnom otvaranju, ukazuju se njegova zapažanja o umetnosti i životu, pa i on sam kao živa slika dok u mornarskoj majici umrljanoj slikarskom bojom i nasumično probušenoj zbog
