Kultura

20.05.2026 u 16:00

Istorijski susreti

„Ljubav uključuje sve”, jedna je od rečenica koju italijanski reditelj Paolo Mađeli često izgovara. Ljubav ga je ovog proleća ponovo dovela u Beograd. Želeo je u završnici karijere, kako besedi za „Politiku”, da radi „Garderobera” Ronalda Harvuda baš u srpskoj prestonici, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje smatra svojom: kućom. Dogodilo se da ovu ideju realizuje sa Vojislavom Brajovićem i Predragom Mikijem Manojlovićem i ekipom sjajnih glumaca, što mnogi smatraju: istorijskim susretom. Tajna uspeha komada „Garderobera” počiva u obilju humora koji nije tek začin dramskim situacijama, nego sama suština života u pozorištu, ali i svojevrsnog „pozorišta u životu”. Premijera predstave „Garderober” Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija izvedena je proteklih dana na sceni „Ljuba Tadić”

Kultura

26.04.2026 u 18:50

Na težem putu

Godinama, decenijama gledamo ga na sceni i pokušavamo da odgonetnemo šta je to što je tako osobeno, snažno, u isto vreme suptilno, nenametljivo bojilo njegovu magiju glume. Ovu dilemu pokušali smo da razrešimo kroz brojne junake koje je nedrio, kako na filmu, tako i na televiziji i u pozorištu gradeći ih temeljno, s iskrenim emocijama i dubinom: arhimandrit Melentije Pavlović, Hirurg Đura Mešterović, Frančesko Da Đoze, Ilija Jesanov, pop Jovan Protić, pukovnik Aleksandar Mašin, general Jevrem Damjanović, Nikola Tesla, Vujica Vulićević..., odnosno Voja Soldatović, Ejmijes Polit, Đuro Pisar, Oto, Vojin... Uloga Etgara u predstavi „Svaka ptica svome jatu” Važdija Muavada u režiji Dina Mustafića i u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta bardu srpskog glumišta, gospodstvenom, odmerenom M

Kultura

16.04.2026 u 14:35

Čovek koji je ćutke gradio temelj srpske kulture

Himna „Bože pravde” je prvobitno bila pozorišna pesma koju je intelektualna gromada, pesnik, prosvetitelj, pozorišni reformator i kulturni radnik Jovan Đorđević (Senta, 25. novembra 1826 – Beograd, 22. aprila 1900) napisao pod uticajem satirične Zmajeve „Narodne himne”. Đorđevićevi stihovi napisani su za pozorišnu predstavu „Markova sablja”, koja je premijerno izvedena u čast punoletstva i preuzimanja prestola od strane kneza Milana Obrenovića. Izvorna pesma nastala je 1872. godine, kada je Đorđević napisao reči na muziku Davorina Jenka. Kompozicija Jozefa Hajdna „Carska himna” imala je veliki uticaj na melodiju… U susret obeležavanju dva veka od rođenja prilično zaboravljenog Jovana Đorđevića, osnivača novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, prvog dramaturga i upravnika Narodnog pozori

Kultura

10.02.2026 u 17:15

Od „Gundulića” do „Radmilovića”

Šta lepše poželeti i doživeti u Zaječaru, rodnom gradu Zorana Radmilovića, nego upriličiti i ispratiti izložbu fotografija „80 godina zaječarskog teatra”, kojom je Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović” započelo obeležavanje jubileja: osam decenija postojanja i kontinuiranog rada. Postavka obuhvata odabrane fotografije predstava igranih od prvih premijera do danas i pruža uvid u bogat, višedecenijski scenski život zaječarskog teatra. Izložba autorke Marije Simonović, istoričarke umetnosti, otvorena je u galeriji Pozorišnog muzeja u Zaječaru. Podaci kazuju da je još 1911. godine osnovano prvo profesionalno Timočko povlašćeno pozorište „Gundulić”, koje je predstave izvodilo u kafani „Takovo”. Rasformirano je 1912, kada su glumci mobilisani za Prvi balkanski rat. Ponovo je form

Život

13.01.2026 u 13:10

U današnjoj eri buke i nervoze bolje se čuje šapat

Postavka „Tragom Alefa” kojom majstor slikarstva Predrag Peđa Milošević obeležava 40 godina rada, a koja je upriličena u Galeriji RTS u Beogradu i traje do 30. januara, poklonike umetnosti intrigira osobenim umetničkim izrazom. Kroz rafinisanu paletu i promišljene kompozicije, umetnik gradi atmosferu koja istovremeno umiruje i provocira, otvarajući mogućnost da se u trenutku gledanja zaustavimo, utišamo i vidimo dublje. Prateći tragove starih majstora Miloševićevo slikarstvo zasniva se na suptilnom balansu između figuracije i meditativne apstrakcije, gde svaki motiv deluje kao trag misaonog procesa, a svaka površina nosi slojeve promišljanja o čoveku, vremenu i duhovnom iskustvu. Borhesov Alef, ta tačka u kojoj je sažeta suština svega je putokaz koji sledi. Kako intuicija utiče

Putovanja

21.11.2025 u 11:45

Bogata riznica starina

Zaneseni duhom neumornog putopisca Bora Draškovića, koji je pored režije veliku strast „hranio” putujući po svetu, doživeli smo nedavno drugu stranu Turske: kulturnu riznicu Ankare, koja posebno inspiriše znatiželjne poklonike starina. Obilazak ovog grada svojevrsno je putovanje kroz vreme: od drevnih hetitskih eksponata do modernih zgrada i institucija. Svaki njen deo svedoči o važnosti i lepoti ovog grada. Njene ruševine i muzeji svedoče o bogatoj prošlosti. Dah zastane tokom boravka u Nacionalnoj biblioteci Turske u Ankari, poznatoj i kao Predsednička nacionalna biblioteka. U njoj je smešteno više od četiri miliona štampanih knjiga, retkih rukopisa, sa zbirkama na 134 jezika iz 100 zemalja. Statua rimskog cara Marka Aurelija U prostorijama ovog zdanja trenutno je postavljena izl

Putovanja

17.11.2025 u 13:59

Ovde se duša budi svakim korakom

„Sred pušaka bajoneta, straže oko nas, tiho kreće naša četa kroz bilećki kras...” Stihovi pesme „Bilećanka” nastale u koncentracionom logoru u Bileći, koji se nalazio u turskoj kasarni, proteklih dana vraćali su nam se u sećanje tokom boravka u ovom kraju. Ovo čarobno mesto u Hercegovini ucrtalo je svoj trag u istoriji, iako je često ostajalo u senci većih gradova

Istorija

15.10.2025 u 17:43

Putevima kralja Mide od Frigije

Putovanje kroz dubine drevne Turske pripoveda o slojevima istorije: od magičnog kraljevstva Frigije, do današnjih uspavanih gradova. Kralj Mida od Frigije, pripoveda legenda, poželeo je da sve što dodorne pretvori u zlato. Zbog svoje pohlepe važio je za ozloglašenog vladara: većinu svog vremena provodio je prebrojavajući zlatnike, ponekad prekrivajući svoje telo zlatnim predmetima. Postoji i drugi, manje poznati mit o ovom monarhu: kako se otrgao od svoje opsesije zlatom i okrenuo prirodi... Istorija ovde nije samo predstavljena u galerijskim, muzejskim prostorima, autentičnim džamijama, već i u čarima živopisnih dolina, koje upravo svojim krajolikom čuvaju predanja o kralju Midi, ali i o Seldžucima koji su ovde ostavili svoj „pečat“. Brojni tragovi prošlosti, arheološka naselja i ostaci

Kultura

31.05.2025 u 17:00

Moje je lečiti rod

„Može teatar započeti”, rekao bi Jovan Sterija Popović. „Mi smo spremni da ponovo podignemo zavesu i u tom činu nastavimo njegovim tragom”, poručuje Ivan Đorđević, v. d. direktora Narodnog pozorišta „Sterija” u Vršcu najavljujući kao centralni događaj aktuelne, jubilarne 80. sezone premijeru predstave „Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića u režiji Atile Antala u utorak uveče, 3. juna od 20 časova. Đorđević u najnovijoj postavci „Rodoljubaca” tumači lik Gavrilovića. Scenografiju i kostim rade Sofija Lučić i Atila Antal. U predstavi igraju i Srđan Radivojević, Fuad Tabučić, Miloš Đurović, Darie Doklean, Ana Čupić, Jovana Andrejević Grujić, Monika Boldovina Bugle i Korina Troća. Centralni događaj aktuelne teatarske sezone u Vršcu posvećen je u isto vreme dramskom piscu, pravniku, profesoru, fi

Kultura

23.05.2025 u 09:30

Osećam veliki dug prema školi Bitefa

Priče sa Odborom Bitefa ne bih se uopšte prihvatio da nemam ogromno poštovanje prema pojedincima koji su ovaj festival pre mnogo godina osnovali. Moj dug je prema ljudima koji su me uveli u pozorište, zaposlili me i pomogli mi da istrajem na tom putu umetnosti. Od Mire Trailović sam dobio prve uloge. Ona je imala toliko poverenje u mene da me u mojoj 22. godini života, u doba samoupravljanja, postavi za predsednika Upravnog odbora Ateljea 212. Drugačije se generacijski odnosila prema mladoj generaciji kojoj sam tada, osamdesetih godina prošlog veka, pripadao. Na koju su se naslonili i Branimir Brstina, Svetislav Goncić, Zoran Cvijanović, kasnije Tihomir Stanić... Bitef je oduvek bio jedinstveno mesto susreta i umetničke razmene između zapada i istoka. Kakvo je dalje promišljanje Bitefa i koli