Политика Магазин

Култура

20.07.2026 у 18:00

Глумац је необична птица која нема никаква ограничења у погледу кретања кроз живот… Жеља барда српског глумишта Радета Марковића била је да свој животни лет заврши на сцени. Завршио ју је у породичној кући коју је претворио у сцену за пробе. Тако се путовање овог носиоца пламена уметности и чувара достојанства професије није завршило: прво је постао бесмртан, а онда умро. Када се говори о последњој улози Радета Марковића, може се рећи да су биле две. Вероватно је мање позната друга неодиграна улога Чехова, посебно написана и адаптирана за комад „Три сестре” у Битеф театру: „Према речима позоришне редитељке Иване Вујић ... тај текст је понео са собом у Забок, где је отпутовао на одмор.” И тако је Раде Марковић (Београд, 1921 – Забок, 2010) у правом смислу речи био посвећен глуми до краја

Личности

08.07.2026 у 10:32

Подршка унутар породице за мене је била и остала најважнија

Никада нисам изгубила везу са Београдом. И у Париз на уручење награде „За жене у науци” дошла сам из Београда у којем сам провела недељу дана, дружећи се са својим колегама и на мом бившем Технолошком факултету. Те везе и даље негујем, посвећено одржавам. Има јако пуно квалитетног рада у Србији, али мислим да је важно да се одреде приоритети. Да се одлучи шта је то у чему смо јаки, у шта треба да инвестирамо. Јер мала је земља, не може да ради на широком фронту, мора се бити селективан. Мислим да је важно да се инвестира у сарадњу између различитих области. Ниједан важан проблем не може да се реши без тимског рада и учешћа стручњака из различитих дисциплина: у мом случају инжењерства, биологије и клиничких дисциплина. Неопходно је да људи из тих области раде заједно. Српско-америч

Култура

20.05.2026 у 16:00

Историјски сусрети

„Љубав укључује све”, једна је од реченица коју италијански редитељ Паоло Мађели често изговара. Љубав га је овог пролећа поново довела у Београд. Желео је у завршници каријере, како беседи за „Политику”, да ради „Гардеробера” Роналда Харвуда баш у српској престоници, у Југословенском драмском позоришту, које сматра својом: кућом. Догодило се да ову идеју реализује са Војиславом Брајовићем и Предрагом Микијем Манојловићем и екипом сјајних глумаца, што многи сматрају: историјским сусретом. Тајна успеха комада „Гардеробера” почива у обиљу хумора који није тек зачин драмским ситуацијама, него сама суштина живота у позоришту, али и својеврсног „позоришта у животу”. Премијера представе „Гардеробер” Роналда Харвуда у режији Паола Мађелија изведена је протеклих дана на сцени „Љуба Тадић” ЈДП-а

Култура

26.04.2026 у 18:50

На тежeм путу

Годинама, деценијама гледамо га на сцени и покушавамо да одгонетнемо шта је то што је тако особено, снажно, у исто време суптилно, ненаметљиво бојило његову магију глуме. Ову дилему покушали смо да разрешимо кроз бројне јунаке које је недрио, како на филму, тако и на телевизији и у позоришту градећи их темељно, с искреним емоцијама и дубином: архимандрит Мелентије Павловић, Хирург Ђура Мештеровић, Франческо Да Ђозе, Илија Јесанов, поп Јован Протић, пуковник Александар Машин, генерал Јеврем Дамјановић, Никола Тесла, Вујица Вулићевић..., односно Воја Солдатовић, Ејмијес Полит, Ђуро Писар, Ото, Војин... Улога Етгара у представи „Свака птица своме јату” Важдија Муавада у режији Дина Мустафића и у продукцији Београдског драмског позоришта барду српског глумишта, господственом, одмереном Миод

Култура

16.04.2026 у 14:35

Човек који је ћутке градио темељ српске културе

Химна „Боже правде” је првобитно била позоришна песма коју је интелектуална громада, песник, просветитељ, позоришни реформатор и културни радник Јован Ђорђевић (Сента, 25. новембра 1826 – Београд, 22. априла 1900) написао под утицајем сатиричне Змајеве „Народне химне”. Ђорђевићеви стихови написани су за позоришну представу „Маркова сабља”, која је премијерно изведена у част пунолетства и преузимања престола од стране кнеза Милана Обреновића. Изворна песма настала је 1872. године, када је Ђорђевић написао речи на музику Даворина Јенка. Композиција Јозефа Хајдна „Царска химна” имала је велики утицај на мелодију… У сусрет обележавању два века од рођења прилично заборављеног Јована Ђорђевића, оснивача новосадског Српског народног позоришта, првог драматурга и управника Народног позоришта у

Култура

10.02.2026 у 17:15

Од „Гундулића” до „Радмиловића”

Шта лепше пожелети и доживети у Зајечару, родном граду Зорана Радмиловића, него уприличити и испратити изложбу фотографија „80 година зајечарског театра”, којом је Народно позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” започело обележавање јубилеја: осам деценија постојања и континуираног рада. Поставка обухвата одабране фотографије представа играних од првих премијера до данас и пружа увид у богат, вишедеценијски сценски живот зајечарског театра. Изложба ауторке Марије Симоновић, историчарке уметности, отворена је у галерији Позоришног музеја у Зајечару. Подаци казују да је још 1911. године основано прво професионално Тимочко повлашћено позориште „Гундулић”, које је представе изводило у кафани „Таково”. Расформирано је 1912, када су глумци мобилисани за Први балкански рат. Поново је форм

Живот

13.01.2026 у 13:10

У данашњој ери буке и нервозе боље се чује шапат

Поставка „Трагом Алефа” којом мајстор сликарства Предраг Пеђа Милошевић обележава 40 година рада, а која је уприличена у Галерији РТС у Београду и траје до 30. јануара, поклонике уметности интригира особеним уметничким изразом. Кроз рафинисану палету и промишљене композиције, уметник гради атмосферу која истовремено умирује и провоцира, отварајући могућност да се у тренутку гледања зауставимо, утишамо и видимо дубље. Пратећи трагове старих мајстора Милошевићево сликарство заснива се на суптилном балансу између фигурације и медитативне апстракције, где сваки мотив делује као траг мисаоног процеса, а свака површина носи слојеве промишљања о човеку, времену и духовном искуству. Борхесов Алеф, та тачка у којој је сажета суштина свега је путоказ који следи. Како интуиција утиче на њ

Путовања

21.11.2025 у 11:45

Богата ризница старина

Занесени духом неуморног путописца Бора Драшковића, који је поред режије велику страст „хранио” путујући по свету, доживели смо недавно другу страну Турске: културну ризницу Анкаре, која посебно инспирише знатижељне поклонике старина. Обилазак овог града својеврсно је путовање кроз време: од древних хетитских експоната до модерних зграда и институција. Сваки њен део сведочи о важности и лепоти овог града. Њене рушевине и музеји сведоче о богатој прошлости. Дах застане током боравка у Националној библиотеци Турске у Анкари, познатој и као Председничка национална библиотека. У њој је смештено више од четири милиона штампаних књига, ретких рукописа, са збиркама на 134 језика из 100 земаља. Статуа римског цара Марка Аурелија У просторијама овог здања тренутно је постављена изл

Путовања

17.11.2025 у 13:59

Овде се душа буди сваким кораком

„Сред пушака бајонета, страже око нас, тихо креће наша чета кроз билећки крас...” Стихови песме „Билећанка” настале у концентрационом логору у Билећи, који се налазио у турској касарни, протеклих дана враћали су нам се у сећање током боравка у овом крају. Ово чаробно место у Херцеговини уцртало је свој траг у историји, иако је често остајало у сенци већих градова

Историја

15.10.2025 у 17:43

Путевима краља Миде од Фригије

Путовање кроз дубине древне Турске приповеда о слојевима историје: од магичног краљевства Фригије, до данашњих успаваних градова. Краљ Мида од Фригије, приповеда легенда, пожелео је да све што додорне претвори у злато. Због своје похлепе важио је за озлоглашеног владара: већину свог времена проводио је пребројавајући златнике, понекад прекривајући своје тело златним предметима. Постоји и други, мање познати мит о овом монарху: како се отргао од своје опсесије златом и окренуо природи... Историја овде није само представљена у галеријским, музејским просторима, аутентичним џамијама, већ и у чарима живописних долина, које управо својим крајоликом чувају предања о краљу Миди, али и о Селџуцима који су овде оставили свој „печат“. Бројни трагови прошлости, археолошка насеља и остаци