09.03.2024 u 21:00
Mir se oseća u vazduhu još dok prilazite uskim putem manastiru Kovilj, nadomak Novog Sada. Dolazak iz Beograda novom deonicom auto-puta od Beograda do Novog Sada kroz ravnicu, takođe, protiče mirno i brzo. Tako da izgleda neverovatno da ste za 40 minuta potpuno udaljeni od enormne gužve velegrada. Iako je vikend, kroz kapiju porte manastira ne prolaze povorke venčanja i krštenja, jer ih ovde uglavnom nema. Kako nam, dočekujući nas, objašnjava otac Genadije Božić, ovaj manastir posvećen je duhovnom miru. Uvodeći nas u glavnu crkvu građenu, posle više rušenja srednjovekovnog manastira, između 1741. i 1749. godine, s ponosom pokazuje impozantnu unutrašnjost koju je u poslednjih 13 godina oslikao ruski ikonopisac Vladislav Juškov. U kupoli iznad oltara Isus Hrist s kraćom kosom i Bogorodica
22.02.2024 u 13:35
Kada smo na nedavnoj proslavi 148 godina Crvenog krsta Srbije pitali ko je od mladih beogradskih dobrovoljnih davalaca krvi, potrebne bolesnicima čiji su životi ugroženi, najredovniji, više njih uputilo nas je jednoglasno na Dragoljuba Blanušu. Nasmejani 21-godišnjak objasnio je: „Zahvaljujući mami i baki, koje su obe bile pregaoci Crvenog krsta Srbije, shvatio sam svoju ulogu. Pomažući onima kojima životi vise o koncu, postajemo ljudi u pravom smislu.” Pored njega, među mladim davaocima, ima mnogo i onih koje nisu ovde uputile mame, već su se tu obreli ili tražeći pomoć u nedaći ili shvatajući da kao mladi ljudi mogu da pomognu svojoj državi: „Mi, volonteri, u saradnji s institutima za transfuziju krvi 'Sveti Sava' i 'Zemun', pomažemo u svim akcijama dobrovoljnog davanja krvi,
22.02.2024 u 08:25
Usred centra Beograda puzavice vinove loze na zidovima „ukrašenim” savremenim grafitima oduvek su za mnoge bile tajna. U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, na Dorćolu, u Ulici Rige od Fere opstaje jedina loza u centru velegrada. „Lozu je ovde 1928. godine zasadila jevrejska porodica Eškenazi. Na početku Drugog svetskog rata, desetočlana porodica Isaka Eškenazija odvedena je na Staro sajmište, odakle se nije vratila”, priča Predrag Peđa Pivljanin, urednik izdavaštva zavoda i istoričar umetnosti. Loza je ostala da ih čeka... Godine su učinile svoje, razni useljavani stanari nisu se osvrtali na nju i gotovo je bila sasvim osušena kada se Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, posle državnog otkupa zgrade, ovde 1981. godine uselio. Malo ko je, međutim, znao šta će s
