Tehnologija

16.06.2025 u 09:15

Kada najbrže starimo? Postoje dve životne faze

Starijenje može izgledati kao spor, postepen proces – ali to i nije uvek slučaj, sugerišu istraživanja. U stvari, ako se jednog jutra probudite, pogledate u ogledalo i pitate se da li brže starite - možda ste u pravu. Prema nedavnoj studiji o molekularnim promenama povezanim sa starenjem, ljudi doživljavaju dva drastična trenutka starenja- jedan u prosečnoj starosti od 44 godine, a drugi u prosečnoj starosti od 60 godina. „Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena, postoje neke zaista dramatične promene”, objasnio je za Science Alert genetičar Majkl Snajder sa Univerziteta Stanford. Prema njegovim rečima, ispostavilo se da je sredina 40-ih godina vreme dramatičnih promena, kao i početak 60-ih. I to je tačno bez obzira na koju klasu molekula gledate. Starenje je kompleksno i povezano

Zdravlje

13.06.2025 u 06:23

Više od Ozempika: Novi lek za mršavljenje ozbiljno konkuriše hirurgiji

Naučnici sa Univerziteta Tafts žele da promene budućnost lekova za mršavljenje tako što će osmisliti novo jedinjenje koje cilja četiri crevna hormona umesto uobičajenih jedan do tri. Ovi tetrafunkcionalni peptidi sledeće generacije mogu prevazići ograničenja trenutnih lekova, kao što su mučnina, gubitak mišića i ponovno povećanje telesne težine. Lekove za mršavljenje poput Ozempika i Vegovija koristi preko 15 miliona odraslih samo u Americi, odnosno 4,5 odsto populacije. Uprkos njihovoj efikasnosti, oni imaju nedostatke. Njihov efekat možda neće trajati nakon prekida upotrebe, a neželjeni efekti, uključujući osteoporozu i gubitak mišićne mase, a izazivaju mučninu. Sada su istraživači sa Univerziteta Tafts, predvođeni Krišnom Kumarom, profesorom hemije na Univerzitetu Robinson, dizajnira

Zdravlje

25.07.2025 u 08:15

U kojoj godini treba da promenimo navike i brinemo o zdravlju

Neko vreme ne brinemo o zdravlju, ali dođu i faze kada je fokus potpuno na ovoj temi. Organizam ne radi kao i pre, pa su potrebne korekcije ponašanja i navika. Tako su istraživači iz Finske ispitali ovu temu i došli do zaključka da je decenija između 36. i 46. godine kritično vreme za oblikovanje budućeg zdravlja. „Decenija, odnosno godine između 36 i 46 godina je važna jer označava most ka kasnijim godinama života”, rekla je dr Anđela Vilson, ginekolog, prenosi New York Times navodeći da se rizik od raznih bolesti povećava, a prevencija, rana dijagnoza i intervencija su od najveće važnosti upravo u tom periodu. Studija je pratila nekoliko stotina dece rođene u finskom gradu Jivaskila 1959. godine do njihovih ranih 60-ih, a podaci o mentalnom i fizičkom zdravlju prikupljeni su kada su u

Život

26.07.2025 u 09:12

5 znakova koji su u finansijskom paklu, ali su predodređeni da se obogate

Neki horoskopski znaci rođeni su sa srećom sa novcem, ali ostali? Ne baš. To ne znači da smo osuđeni da se borimo zauvek. U stvari, nekoliko horoskopskih znakova koji su u poslednje vreme imali najteže vreme sa finansijama su upravo oni koji će najverovatnije biti bogati kasnije. I to ne zato što se novac magično pojavljuje, već zato što postaju osoba koja zna kako da ga zadrži i da njime upravlja. Ovih pet znakova imaju dugoročnu hrabrost da na veštinama preživljavanja, pametnim potezima i učenju na teži način dođu do blagostanja. 1. Škorpija Škorpija je definicija tihog bogaćenja. Ako ste Škorpija, verovatno ste prošli kroz finansijske ekstreme, od toga da ste u jednom trenutku imali vrlo malo do toga da ste se upustili u nešto mnogo bolje, samo da biste to izgubili i počeli ispočetka.

Tehnologija

09.06.2025 u 13:26

Čudni signali stižu do nas iz mrtve galaksije. Evo šta znamo...

Brzi radio-talasi (FRB) su među najvećim kosmičkim enigmama našeg vremena. Prvi put otkriveni 2007. godine, ovi prolazni bljeskovi radio-talasa od tada zbunjuju astronome. Uprkos tome što smo otkrili hiljade njih, još uvek ne znamo tačno šta ih uzrokuje, odakle dolaze ili zašto se ponašaju tako nepredvidivo. Baš kada su naučnici pomislili da počinju da sklapaju slagalicu, dve nove studije, objavljene u januaru 2025. godine, bacile su ključ u posao, dovodeći u pitanje prethodne teorije i dodajući nove slojeve intrige misteriji FRB-a. „FRB-ovi su jedna od ovih misterija Univerzuma koja zaslužuje da bude rešena”, kaže dr Taraneh Eftekari, radio-astronom sa Univerziteta Nortvestern u SAD. Rešenje je možda odavno trebalo da se pronađe, ali Univerzum, izgleda, još uvek ne odaje svoje ta

Auto

09.06.2025 u 12:59

10 najopasnijih puteva na svetu 2025. godine- jedan je iz SRBIJE

Većina putovanja automobilom ovih dana izgleda da uključuje neku vrstu saobraćajne gužve, radove na putu ili slučajne opasnosti koje usporavaju vaš dan. Ali moglo bi biti gore. Mnogo gore. Na primer, šta kažete na prolazak duž planinskog prevoja sa drugim automobilom koji vam dolazi u susret, gde jedan pogrešan potez može završiti katastrofom? To je realnost sa kojom se suočavaju mnogi delovi sveta, gde je jedina opcija da se stigne od tačke A do tačke B da uzmete svoj život u svoje ruke. Zato se vežite i spremite se za strašnu vožnju dok putujemo nekim od najopasnijih puteva na svetu. Put Kejlong Kištvar, Indija Ako je 235 kilometara jednotračnog zemljanog puta kroz neke opasne planinske prevoje vaša ideja zabavnog putovanja, onda je put od Kejlonga do Kišvara u Indiji pravi izbor z

Život

07.06.2025 u 15:48

Postoji nevidljiva linija koju životinje NIKADA ne prelaze. Evo zašto

Životinjska carstva Azije i Australije su svetovi odvojeni, zahvaljujući nevidljivoj liniji koja se proteže tačno između dva susedna kontinenta. Većina divljih životinja nikada ne prelazi ovu zamišljenu granicu, čak ni ptice i tako je već desetinama miliona godina, oblikujući evoluciju životinja na različite načine sa svake strane. Sve je počelo pre oko 30 miliona godina, kada se australijska tektonska ploča udarila u evrazijsku tektonsku ploču i stvorila arhipelag, preusmeravajući okeanske struje i stvarajući nove regionalne klime. Na jednoj strani mape, u Indoneziji i Maleziji, evoluirali su majmuni, čovekoliki majmuni, slonovi, tigrovi i nosorozi; dok na drugoj strani, u Novoj Gvineji i Australiji, cvetaju torbari, monotremi, glodari i kakadui. Veoma malo vrsta je obilno sa obe

Istorija

03.06.2025 u 13:54

Zašto kuća mora biti lepa

Danas, kada prolazimo pored starih seoskih kuća, možda ne razmišljamo o svim njihovim višestrukim značenjima, ali tremovi, šare, krovovi i dimnjaci i dalje govore o slobodi, porodici i zajedništvu. Dr Miloš Matić, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju, objašnjava za „Magazin” zašto je u tradicionalnom selu kuća morala biti lepa. Ona je bila ne samo predmet ponosa domaćina, već i podsetnik da i odnosi među ljudima moraju biti lepi, harmonični, poput same kuće. Ta estetska harmonija imala je duboko društveno značenje. „Kada čovek uloži trud u estetiku svog doma, on time ne samo da uređuje prostor u kojem živi, već daje dublji smisao svom mestu u zajednici i svom postojanju u društvu”, kaže Matić. Lukovi na tremu Ali da bi se tradicija u našem narodnom graditeljstvu razumela, mora

Tehnologija

02.06.2025 u 11:41

Kako ljudi oblikuju umove mašina

Veštačka inteligencija ne može direktno da „uprlja” ili „promeni” biološku svest kao što bi to učinila hemija poput droge, bolest, operacija mozga, ali ima moćan posredan uticaj: menja načine na koje mislimo, učimo, osećamo i doživljavamo svet. U tom smislu, veštačka inteligencija već oblikuje našu svest – kulturno, psihološki i filozofski. U početku beše reč, zapisano je u Bibliji. A danas možemo reći na početku bila je priča. Priče ne samo da uče ljude, već usmeravaju kako se sistemi veštačke inteligencije ponašaju i sarađuju. Narativno prajmiranje u master studijama upravljanja učenjem menja ponašanje – saradnja raste, sukobi se javljaju, mitovi su važni. U veštačkoj inteligenciji, priča nije pozadina, već arhitektura oblikuje način na koji mašine razmišljaju. Danas, kako se vešta

Istorija

01.06.2025 u 16:14

Prošlost umivena po pravilima 21. veka

Kada zakoračimo u muzejske sale, često se zanesemo tišinom i svetlom koje miluje prošlost. Zastajemo ispred vitrina, opijeni patinom vremena. Ali, retko pomislimo ko je sve zaslužan što ta prošlost diše ispred nas, ko je umetničkom veštinom oživeo predmete, slike i prostore. Upravo tu, iza svakog dobro postavljenog eksponata stoji tim nevidljivih umetnika, a među njima Teodora Bat, aranžer dekorater i viši tehničar za realizaciju muzejskih programa u izdavačkoj delatnosti.