Аутор: Мариота Влаисављевић
16.06.2025 у 09:15
Старијење може изгледати као спор, постепен процес – али то и није увек случај, сугеришу истраживања. У ствари, ако се једног јутра пробудите, погледате у огледало и питате се да ли брже старите - можда сте у праву. Према недавној студији о молекуларним променама повезаним са старењем, људи доживљавају два драстична тренутка старења- један у просечној старости од 44 године, а други у просечној старости од 60 година. „Не мењамо се само постепено током времена, постоје неке заиста драматичне промене”, објаснио је за Science Alert генетичар Мајкл Снајдер са Универзитета Станфорд. Према његовим речима, испоставило се да је средина 40-их година време драматичних промена, као и почетак 60-их. И то је тачно без обзира на коју класу молекула гледате. Старење је комплексно и повезано са расту
13.06.2025 у 06:23
Научници са Универзитета Тафтс желе да промене будућност лекова за мршављење тако што ће осмислити ново једињење које циља четири цревна хормона уместо уобичајених један до три. Ови тетрафункционални пептиди следеће генерације могу превазићи ограничења тренутних лекова, као што су мучнина, губитак мишића и поновно повећање телесне тежине. Лекове за мршављење попут Оземпика и Веговија користи преко 15 милиона одраслих само у Америци, односно 4,5 одсто популације. Упркос њиховој ефикасности, они имају недостатке. Њихов ефекат можда неће трајати након прекида употребе, а нежељени ефекти, укључујући остеопорозу и губитак мишићне масе, а изазивају мучнину. Сада су истраживачи са Универзитета Тафтс, предвођени Кришном Кумаром, професором хемије на Универзитету Робинсон, дизајнирали ново једињ
09.06.2025 у 13:26
Брзи радио-таласи (ФРБ) су међу највећим космичким енигмама нашег времена. Први пут откривени 2007. године, ови пролазни бљескови радио-таласа од тада збуњују астрономе. Упркос томе што смо открили хиљаде њих, још увек не знамо тачно шта их узрокује, одакле долазе или зашто се понашају тако непредвидиво. Баш када су научници помислили да почињу да склапају слагалицу, две нове студије, објављене у јануару 2025. године, бациле су кључ у посао, доводећи у питање претходне теорије и додајући нове слојеве интриге мистерији ФРБ-а. „ФРБ-ови су једна од ових мистерија Универзума која заслужује да буде решена”, каже др Таранех Ефтекари, радио-астроном са Универзитета Нортвестерн у САД. Решење је можда одавно требало да се пронађе, али Универзум, изгледа, још увек не одаје своје тајне. Шта
07.06.2025 у 15:48
Животињска царства Азије и Аустралије су светови одвојени, захваљујући невидљивој линији која се протеже тачно између два суседна континента. Већина дивљих животиња никада не прелази ову замишљену границу, чак ни птице и тако је већ десетинама милиона година, обликујући еволуцију животиња на различите начине са сваке стране. Све је почело пре око 30 милиона година, када се аустралијска тектонска плоча ударила у евразијску тектонску плочу и створила архипелаг, преусмеравајући океанске струје и стварајући нове регионалне климе. На једној страни мапе, у Индонезији и Малезији, еволуирали су мајмуни, човеколики мајмуни, слонови, тигрови и носорози; док на другој страни, у Новој Гвинеји и Аустралији, цветају торбари, монотреми, глодари и какадуи. Веома мало врста је обилно са обе стране.
03.06.2025 у 13:54
Данас, када пролазимо поред старих сеоских кућа, можда не размишљамо о свим њиховим вишеструким значењима, али тремови, шаре, кровови и димњаци и даље говоре о слободи, породици и заједништву. Др Милош Матић, музејски саветник у Етнографском музеју, објашњава за „Магазин” зашто је у традиционалном селу кућа морала бити лепа. Она је била не само предмет поноса домаћина, већ и подсетник да и односи међу људима морају бити лепи, хармонични, попут саме куће. Та естетска хармонија имала је дубоко друштвено значење. „Када човек уложи труд у естетику свог дома, он тиме не само да уређује простор у којем живи, већ даје дубљи смисао свом месту у заједници и свом постојању у друштву”, каже Матић. Лукови на трему Али да би се традиција у нашем народном градитељству разумела, мора се довести
02.06.2025 у 11:41
Вештачка интелигенција не може директно да „упрља” или „промени” биолошку свест као што би то учинила хемија попут дроге, болест, операција мозга, али има моћан посредан утицај: мења начине на које мислимо, учимо, осећамо и доживљавамо свет. У том смислу, вештачка интелигенција већ обликује нашу свест – културно, психолошки и филозофски. У почетку беше реч, записано је у Библији. А данас можемо рећи на почетку била је прича. Приче не само да уче људе, већ усмеравају како се системи вештачке интелигенције понашају и сарађују. Наративно прајмирање у мастер студијама управљања учењем мења понашање – сарадња расте, сукоби се јављају, митови су важни. У вештачкој интелигенцији, прича није позадина, већ архитектура обликује начин на који машине размишљају. Данас, како се вештачка интелиген
