Како приволети децу да заволе поврће

Покушај да се деца убеде да се једу здраву храну изазов је са којим се суочавају многи родитељи, а једна нова студија сугерише да би трудноћа могла да буде идеално време за утицај на укус малишана.

Истраживачи су открили да су деца која су излагана одређеном поврћу кроз исхрану својих мајки пре рођења, имају мање шансе да негативно реагују на мирис те исте хране три године касније.

Разумевањем колико фетуси могу да апсорбују током трудноће, ствара се потенцијал да се смањи одбојност деце према поврћу пре него што га уопште постану свесни, сматра тим који воде истраживачи са Универзитета у Дарему и Универзитета Астон у Великој Британији.

Њихови налази показују да склоности и одбојности успостављене током трудноће могу да се задрже до фазе одојчета.

„Оно што видимо током времена јесте да су деца и даље склонија поврћу којем су била изложена док су била у материци”, каже психолог Нађа Рајсланд са Универзитета у Дарему. „Из овога можемо да закључимо да излагање одређеном укусу у касној трудноћи може да доведе до дуготрајног памћења укуса или мириса код деце, што потенцијално може да обликује њихове преференције у вези са храном годинама након рођења.”

Ова студија, објављена у часопису Developmental Psychobiology, међутим, има одређена ограничења, међу којима су мала величина узорка и чињеница да је обухватила само једну популацију. Деца учеснци нису директно конзумирала храну нити су бирала шта ће јести, а изостало је и дугорочно праћење између рођења и треће године живота, што отежава искључивање утицаја каснијих искустава са храном.

Ипак, резултати су довољно значајни да оправдају даља истраживања. Будуће студије могле би да обухвате веће групе деце и детаљније их прате кроз дужи временски период, као и да узму у обзир друге факторе који обликују прехрамбене навике.

„На преференције укуса и прехрамбене навике утиче сложена интеракција генетских, еколинских и културних фактора”, наводи се у раду. Генетске разлике, на пример, могу да утичу на то како појединци доживљавају укусе и мирисе, па самим тим и на ефекат пренаталне изложености.

Познато је да су деца често избирљива у исхрани, због чега се рано усмеравање ка здравијим навикама сматра потенцијално важним за дугорочно здравље популације. Уравнотежена исхрана повезана је са бројним аспектима физичког и менталног здравља, од дуговечности и ризика од рака до гојазности и Алцхајмерове болести.

„Ови налази пружају додатну подршку идеји да пренатална изложеност може да допринесе већем прихватању поврћа које деца иначе не воле”, наводи психолог Жаклин Блисет са Универзитета Астон.

Додатне студије су већ указале на везе између исхране у трудноћи и здравља срца, као и неуроразвојних исхода код деце.

Како је рађен експеримент

Деца су претходно била изложена шаргарепи и кељу кроз исхрану својих мајки. Пре рођења, у 32. и 36. недељи трудноће, истраживачи су користили ултразвук да би забележили реакције феталног лица након што су мајке конзумирале капсулу високог дејства која је садржала или кељ или шаргарепу у праху.

Постојали су докази да су нерођене бебе реаговале на те укусе и мирисе објављено у студији. До трећег тромесечја (око 28. недеље трудноће), људи су довољно развијени да осете укусе и мирисе у амнионској течности која окружује фетус, а која се преноси кроз плаценту од мајке.

Овде су истраживачи желели да виде да ли те реакције и то условљавање трају и у детињству. Са три године, 12 деце је добило мирисе кеља и шаргарепе на штапићима са ватом, а њихове реакције на сваки су забележене као „уплакано лице” (негативно) или „срећно лице” (позитивно).

Генерално, трогодишњаци су показали мање негативних реакција на поврће којем су били изложени у материци него на друго.

Горки кељ је изазвао више негативних реакција у целини, али рана изложеност је изгледа смањила њихове реакције.