Зашто је Европа континент који се најбрже загрева
Европа доживљава најранији и најинтензивнији топлотни талас у модерној забележеној историји. Маса врућег ваздуха која се под високим притиском проширила ка северу из Северне Африке, донела је у другој половини маја температуре које су на неким местима и до 15 степени Целзијуса више од сезонског просека, преноси Индекс.
Систем високог притиска који метеоролози називају „топлотна купола” стоји непомично изнад западне Европе и блокира долазак хладнијих атлантских ваздушних маса, држећи сув и врућ ваздух на истом месту данима.
„Небо је ведро, нема облака. То је стабилна ваздушна маса која доноси топао ваздух на површину и односи влажан ваздух, тако да ваздух није само топао, већ и изузетно сув”, објаснила је Мери Бурк, професорка географије на Тринити колеџу у Даблину.
Рекорди оборени широм Европе
У Великој Британији је у понедељак забележен најтоплији дан у мају откако су почели национални записи. Термометар у лондонском Кју Гарденсу показао је 34,8°Ц, оборивши рекорд од 32,8°Ц који је био на снази од 1922. године.
Француска је, такође, забележила најтоплији мајски дан у историји, са температурама између 33°Ц и 36°Ц широм земље, док је Ирска достигла рекордних 28,8 степени. У Португалији је било 40°Ц, а очекује се да ће Шпанија достићи врхунац од 38°Ц до краја недеље.
Италија је увела забрану рада на отвореном током најтоплијег дела дана, између 12.30 и 16.00 часова, што су мере које претходних година нису увођене пре јуна.
Температуре у Немачкој и деловима Балкана прешле су 30 степени, а Белгија се спрема за сопствене рекорде до викенда. Топлотни талас је већ однео своје животе. Један човек је преминуо током трке на 10 км у Паризу у недељу, а 10 тркача је хоспитализовано у критичном стању.
Према извештају CNN, широм Европе је пријављено најмање седам смртних случајева директно или индиректно повезаних са врућином, укључујући најмање пет утапања.
Плаже на југозападу Француске пуне се раније него обично, а пољопривредници извештавају о убрзаној жетви. Француски премијер Себастијан Лекорни је сазвао хитан састанак са кључним министрима за данас како би се координисале владине мере.
Норвешки Свабалд се најбрже загрева
Оно што посебно брине метеорологе и климатологе није сам топлотни талас, већ шири контекст. Европа је континент који се најбрже загрева. Док се Земља загрејала у просеку за 1,4°Ц од прединдустријског доба, Европа је, према подацима климатске службе ЕУ Коперникус, топлија за 2,4°Ц.
Стопа загревања није уједначена широм континента: источна и југоисточна Европа и Алпи се загревају за 0,5°Ц до 1°Ц по деценији, док западна Европа доживљава нешто спорији пораст од 0,2°Ц до 0,5°Ц по деценији.
На врху скале је норвешки арктички архипелаг Свалбард, једно од места на Земљи које се најбрже загрева, са порастом од чак 1,5°Ц до 2°Ц по деценији.
Неколико међусобно појачавајућих механизама стоји иза ове разлике у поређењу са остатком планете. Европа је географски повезана са Арктиком, који се загрева још брже, већ 3,2°Ц изнад прединдустријских нивоа. Како се арктички лед топи, открива тамне морске и копнене површине које апсорбују сунчеву топлоту уместо да је у процесу познатом као „албедо ефекат”, рефлектују назад у свемир,
„Како се морски лед топи, он апсорбује више топлоте, што заузврат загрева воду и топи више леда”, објаснио је Бен Кларк, истраживач екстремних временских услова на Империјал колеџу у Лондону. Исти процес се дешава у европским планинама и низијама, где се снежни покривач зими тањи, откривајући тамно земљиште које апсорбује топлоту уместо да је рефлектује.
Смањење аеросола у атмосфери
Додатни, донекле неочекивани допринос долази од побољшаног квалитета ваздуха. Строжији европски прописи од 1980-их смањили су емисије аеросола, ситних честица суспендованих у атмосфери. Поред својих добро познатих негативних ефеката на здравље респираторних органа, аеросоли, такође, имају ефекат хлађења, рефлектујући сунчеву светлост и чинећи облаке рефлектујућијим.
Њихово смањење значи да више сунчевог зрачења допире до површине.
„Иако је смањење загађења ваздуха изузетно важно за здравље, оно, такође, повећава сунчево зрачење на површини”, рекао је Кларк.
Слична динамика је недавно примећена на глобалном нивоу. Међународни прописи који ограничавају емисије сумпор-диоксида из морских горива од 2020. године смањили су још један извор аеросола у атмосфери, што је, према речима неких истраживача, додатно убрзало глобално загревање последњих година.
Ова комбинација фактора огледа се у глобалној статистици. 2025. је била трећа најтоплија година у историји, а и протеклих једанаест година су биле најтоплије у историји. По први пут, глобалне температуре су три године заредом прешле границу од 1,5°Ц изнад прединдустријског нивоа, границу коју је Париски споразум из 2015. године поставио као циљ који се не сме прекорачити.
Око 770 милиона људи широм света доживело је прошле године рекордно топле годишње услове, док рекордно ниске годишње температуре нису забележене.
Коперникус упозорава да би граница од 1,5°Ц могла да буде трајно достигнута до краја ове деценије, више од деценије раније него што је првобитно предвиђено.
„Температуре расту. Дефинитивно ћемо видети нове рекорде. Није толико важно да ли је 2026, 2027. или 2028. Смер је веома, веома јасан”, рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперникус службе за климатске промене.
Његова служба упозорила је да догађаји попут овогодишњег топлотног таласа, који су донедавно били статистичка реткост, постају све чешћи.
Оно што се некада дешавало једном у веку, сада се, према неким проценама, дешава сваких тридесет година или чешће.
