Zašto je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva
Evropa doživljava najraniji i najintenzivniji toplotni talas u modernoj zabeleženoj istoriji. Masa vrućeg vazduha koja se pod visokim pritiskom proširila ka severu iz Severne Afrike, donela je u drugoj polovini maja temperature koje su na nekim mestima i do 15 stepeni Celzijusa više od sezonskog proseka, prenosi Indeks.
Sistem visokog pritiska koji meteorolozi nazivaju „toplotna kupola” stoji nepomično iznad zapadne Evrope i blokira dolazak hladnijih atlantskih vazdušnih masa, držeći suv i vruć vazduh na istom mestu danima.
„Nebo je vedro, nema oblaka. To je stabilna vazdušna masa koja donosi topao vazduh na površinu i odnosi vlažan vazduh, tako da vazduh nije samo topao, već i izuzetno suv”, objasnila je Meri Burk, profesorka geografije na Triniti koledžu u Dablinu.
Rekordi oboreni širom Evrope
U Velikoj Britaniji je u ponedeljak zabeležen najtopliji dan u maju otkako su počeli nacionalni zapisi. Termometar u londonskom Kju Gardensu pokazao je 34,8°C, oborivši rekord od 32,8°C koji je bio na snazi od 1922. godine.
Francuska je, takođe, zabeležila najtopliji majski dan u istoriji, sa temperaturama između 33°C i 36°C širom zemlje, dok je Irska dostigla rekordnih 28,8 stepeni. U Portugaliji je bilo 40°C, a očekuje se da će Španija dostići vrhunac od 38°C do kraja nedelje.
Italija je uvela zabranu rada na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, između 12.30 i 16.00 časova, što su mere koje prethodnih godina nisu uvođene pre juna.
Temperature u Nemačkoj i delovima Balkana prešle su 30 stepeni, a Belgija se sprema za sopstvene rekorde do vikenda. Toplotni talas je već odneo svoje živote. Jedan čovek je preminuo tokom trke na 10 km u Parizu u nedelju, a 10 trkača je hospitalizovano u kritičnom stanju.
Prema izveštaju CNN, širom Evrope je prijavljeno najmanje sedam smrtnih slučajeva direktno ili indirektno povezanih sa vrućinom, uključujući najmanje pet utapanja.
Plaže na jugozapadu Francuske pune se ranije nego obično, a poljoprivrednici izveštavaju o ubrzanoj žetvi. Francuski premijer Sebastijan Lekorni je sazvao hitan sastanak sa ključnim ministrima za danas kako bi se koordinisale vladine mere.
Norveški Svabald se najbrže zagreva
Ono što posebno brine meteorologe i klimatologe nije sam toplotni talas, već širi kontekst. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. Dok se Zemlja zagrejala u proseku za 1,4°C od predindustrijskog doba, Evropa je, prema podacima klimatske službe EU Kopernikus, toplija za 2,4°C.
Stopa zagrevanja nije ujednačena širom kontinenta: istočna i jugoistočna Evropa i Alpi se zagrevaju za 0,5°C do 1°C po deceniji, dok zapadna Evropa doživljava nešto sporiji porast od 0,2°C do 0,5°C po deceniji.
Na vrhu skale je norveški arktički arhipelag Svalbard, jedno od mesta na Zemlji koje se najbrže zagreva, sa porastom od čak 1,5°C do 2°C po deceniji.
Nekoliko međusobno pojačavajućih mehanizama stoji iza ove razlike u poređenju sa ostatkom planete. Evropa je geografski povezana sa Arktikom, koji se zagreva još brže, već 3,2°C iznad predindustrijskih nivoa. Kako se arktički led topi, otkriva tamne morske i kopnene površine koje apsorbuju sunčevu toplotu umesto da je u procesu poznatom kao „albedo efekat”, reflektuju nazad u svemir,
„Kako se morski led topi, on apsorbuje više toplote, što zauzvrat zagreva vodu i topi više leda”, objasnio je Ben Klark, istraživač ekstremnih vremenskih uslova na Imperijal koledžu u Londonu. Isti proces se dešava u evropskim planinama i nizijama, gde se snežni pokrivač zimi tanji, otkrivajući tamno zemljište koje apsorbuje toplotu umesto da je reflektuje.
Smanjenje aerosola u atmosferi
Dodatni, donekle neočekivani doprinos dolazi od poboljšanog kvaliteta vazduha. Strožiji evropski propisi od 1980-ih smanjili su emisije aerosola, sitnih čestica suspendovanih u atmosferi. Pored svojih dobro poznatih negativnih efekata na zdravlje respiratornih organa, aerosoli, takođe, imaju efekat hlađenja, reflektujući sunčevu svetlost i čineći oblake reflektujućijim.
Njihovo smanjenje znači da više sunčevog zračenja dopire do površine.
„Iako je smanjenje zagađenja vazduha izuzetno važno za zdravlje, ono, takođe, povećava sunčevo zračenje na površini”, rekao je Klark.
Slična dinamika je nedavno primećena na globalnom nivou. Međunarodni propisi koji ograničavaju emisije sumpor-dioksida iz morskih goriva od 2020. godine smanjili su još jedan izvor aerosola u atmosferi, što je, prema rečima nekih istraživača, dodatno ubrzalo globalno zagrevanje poslednjih godina.
Ova kombinacija faktora ogleda se u globalnoj statistici. 2025. je bila treća najtoplija godina u istoriji, a i proteklih jedanaest godina su bile najtoplije u istoriji. Po prvi put, globalne temperature su tri godine zaredom prešle granicu od 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, granicu koju je Pariski sporazum iz 2015. godine postavio kao cilj koji se ne sme prekoračiti.
Oko 770 miliona ljudi širom sveta doživelo je prošle godine rekordno tople godišnje uslove, dok rekordno niske godišnje temperature nisu zabeležene.
Kopernikus upozorava da bi granica od 1,5°C mogla da bude trajno dostignuta do kraja ove decenije, više od decenije ranije nego što je prvobitno predviđeno.
„Temperature rastu. Definitivno ćemo videti nove rekorde. Nije toliko važno da li je 2026, 2027. ili 2028. Smer je veoma, veoma jasan”, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikus službe za klimatske promene.
Njegova služba upozorila je da događaji poput ovogodišnjeg toplotnog talasa, koji su donedavno bili statistička retkost, postaju sve češći.
Ono što se nekada dešavalo jednom u veku, sada se, prema nekim procenama, dešava svakih trideset godina ili češće.
