Јагоде јачају имуни систем
Јагоде су многима најомиљеније воће. Црвене и мирисне бобице, изузетно богате мирисом, укусом и хранљивим материјама. Њихова појава на пролећним и летњим пијацама често означава почетак топлијих дана, свежине и лаганије исхране.
Иако делују једноставно, јагоде имају богату историју, занимљиву биологију и импресиван нутритивни профил који их сврстава међу најздравије воће које можемо да конзумирамо.
Поред тога, јагоде су воће које се најчешће налази на листама намирница са највише трагова пестицида, јер имају врло танку и нежну површину која лако упија супстанце из околине. Управо зато се често препоручује њихово темељно прање или куповина органски узгојених плодова.
Од дивљих јагода до пластеника
Јагоде које данас једемо нису исте као оне које су расле у природи пре више векова. Дивље јагоде постоје још од античког периода. Коришћене су у Европи још у римско доба, али су биле много ситније и мање слатке. Римљани су их употребљавали углавном као лековиту биљку за проблеме са варењем, кожом и упалама.
Права револуција у узгоју јагода десила се у 18. веку, када су европске и америчке врсте укрштене у Француској и Чилеу. Тако је настала модерна баштенска јагода (Фрагариа ананасса), која је већа, сочнија и знатно слађа од својих дивљих предака.
Од тада, јагоде су постале глобално популарно воће и данас се узгајају широм света.
Иако се традиционално гаје на отвореном пољу, последњих година пољопривредници све чешће прелазе на узгој у заштићеним просторима (пластеници, стакленици). Главни разлози су практични и економски. Тако се јагоде могу брати раније, јер сазревају и неколико недеља пре него на отвореном. Рана и вансезонска производња има већу цену на тржишту и доноси већу зараду.
У затвореном простору је и боља контрола услова, температура, влага и заливање се прецизно регулишу, а мањи је ризик од временских непогода (мраз, киша, град).
Из пластеника се добијају и квалитетнији плодови, често су чистији и уједначенији.
Велики део јагода се, међутим, и даље узгаја на отвореном, а многи произвођачи комбинују оба система.
Нису бобичасто воће
Јагоде су једино воће које носи семенке споља. Једна јагода може имати и до 200 ситних семенки на површини. Ботанички гледано, оне заправо и нису право бобичасто воће, већ тзв. агрегатни плод.
Оно што ми доживљавамо као бобицу, заправо је задебљала цветна основа, док су мале семенке које видимо на површини - прави плодови јагоде.
Другим речима, свака јагода је заправо скуп десетина ситних плодова, а не једна бобица како већина људи мисли.
Још једна занимљивост је да јагоде не настављају да сазревају након бербе, што значи да се беру тек када су потпуно зреле. Због тога је њихов укус често интензивнији и осетљивији у односу на друго воће.
Хранљиве вредности, али и опрез
Јагоде су изузетно хранљиве, а истовремено нискокалоричне. У њима се налази обиље витамина Ц, чак више него у поморанџама у односу на тежину, као и витамини А, К и фолна киселина.
Оне су богате антиоксидансима, посебно антоцијанинима, који им дају црвену боју, а помажу у борби против оксидативног стреса у организму.
Редовно конзумирање јагода може допринети јачању имуног система, бољем здрављу коже, смањењу упалних процеса у телу, побољшању здравља срца и крвних судова и регулацији шећера у крви.
Такође, садрже влакна која помажу варењу и одржавају здраву цревну флору.
Иако су јагоде веома здраве, код неких људи могу да изазову нежељене реакције. Најчешћи проблем је алергија, која се може манифестовати као осип, свраб у устима или блаже респираторне тегобе.
Код особа са осетљивим желуцем, прекомерна конзумација може да изазове благу иритацију или надимање због природних киселина и влакана.
