Клептоманија: Жеља да се нешто украде без разлога
Клептоманија је сложен психолошки поремећај који се често погрешно тумачи као обична крађа или недостатак моралних вредности. Међутим, иза овог понашања крије се дубока унутрашња борба, импулс који особа тешко може да контролише, без обзира на свест о последицама.
Људи који пате од клептоманије не краду из потребе или користи, већ због унутрашње напетости која се привремено смањује самим чином узимања туђе ствари.
Клептомани могу осећати анксиозност или узбуђење непосредно пре него што нешто украду. То је ретко ментално здравствено стање, али је стварно. Овај поремећај отвара бројна питања о природи контроле, емоција и граници између воље и присиле, чинећи га важном темом за разумевање људског понашања и менталног здравља, преноси е-клиника.
Не постоји лек за клептоманију, али лекови или терапија могу да помогну особа са овим поремећајем.
Мала вредност украдених ствари
Клептоманија укључује немогућност да се неки људи одупру жељи за крађом предмета који им обично нису потребни. Предмети које клептомани краду обично имају малу вредност и они без проблема могу да их купе.
Међутим, поремећај контроле импулса ствара им проблеме са емоционалном или бихевиоралном самоконтролом, каже клинички психолог др Анкур Синг Капур.
Особе које имају поремећај контроле импулса тешко могу да одоле искушењу или снажној потреби да изврше чин који може да нанесе штету њима самима или неком другом.
Клептоманија је изузетно ретка и јавља се код отприлике 0,3 до 0,6 процената опште популације, наводи Америчко удружење психијатара.
Сличност са опсесивно-компулзивним поремећајем
Клептоманија и опсесивно-компулзивни поремећај (OCD) су различита психијатријска стања, иако имају неке сличности. Клептоманија укључује неодољиву жељу за крађом предмета, углавном без потребе или новчане вредности, вођену напетошћу и олакшањем.
С друге стране, OCD карактеришу нежељене, понављајуће мисли (опсесије) и понашања (компулзије) која се изводе да би се ублажила анксиозност.
Иако оба стања укључују компулзивно понашање, клептоманија је класификована као поремећај контроле импулса, који није део OCD. Међутим, може се десити коморбидитет између ова два стања, што значи да особа може истовремено да има оба ова поремећаја, каже др Капур. Приступи третману за оба ова стања могу да се разликују, иако се когнитивно-бихевиорална терапија обично користи за оба.
Симптоми и узроци клептоманије
Симптоми клептоманије генерално укључују немогућност одолевања снажним поривима за крађом производа који нису потребни; напетост, анксиозност или узбуђење који претходе крађи; осећај уживања, олакшања или задовољства током крађе; осећај кривице, стида или страха од хапшења након крађе.
Узроци клептоманије нису познати, али се верује да је повезана са одређеним факторима као што су проблеми са серотонином, неуротрансмитером који помаже у регулисању расположења и емоција, каже др Капур.
Може да се јави и због присуства поремећаја зависности. Према студији из 2014. објављеној у часопису Journal of Neurosciences in Rural Practice, клептоманија се често јавља код људи са другим менталним здравственим стањима, укључујући зависност, депресију и поремећаје личности.
Да би се поставила дијагноза овог проблема, лекар обавља физички преглед и психолошку процену. Да би олакшао успостављање дијагнозе, лекар поставља питања о импулсима и како се пацијент због њих осећа, прегледа ситуације да би разумео да ли неке од њих изазивају клептоманију и разговара о проблемима које је пацијент имао због свог понашања.
За клептоманију не постоји лек, али лекови или терапија која се фокусира на суочавање са поривима може да помогне у окончању циклуса компулзивне крађе. Лекар може да пропише лек за лечење зависности који може да смањи нагоне и задовољство повезано са крађом, каже др Капур.
