Kleptomanija: Želja da se nešto ukrade bez razloga
Kleptomanija je složen psihološki poremećaj koji se često pogrešno tumači kao obična krađa ili nedostatak moralnih vrednosti. Međutim, iza ovog ponašanja krije se duboka unutrašnja borba, impuls koji osoba teško može da kontroliše, bez obzira na svest o posledicama.
Ljudi koji pate od kleptomanije ne kradu iz potrebe ili koristi, već zbog unutrašnje napetosti koja se privremeno smanjuje samim činom uzimanja tuđe stvari.
Kleptomani mogu osećati anksioznost ili uzbuđenje neposredno pre nego što nešto ukradu. To je retko mentalno zdravstveno stanje, ali je stvarno. Ovaj poremećaj otvara brojna pitanja o prirodi kontrole, emocija i granici između volje i prisile, čineći ga važnom temom za razumevanje ljudskog ponašanja i mentalnog zdravlja, prenosi e-klinika.
Ne postoji lek za kleptomaniju, ali lekovi ili terapija mogu da pomognu osoba sa ovim poremećajem.
Mala vrednost ukradenih stvari
Kleptomanija uključuje nemogućnost da se neki ljudi odupru želji za krađom predmeta koji im obično nisu potrebni. Predmeti koje kleptomani kradu obično imaju malu vrednost i oni bez problema mogu da ih kupe.
Međutim, poremećaj kontrole impulsa stvara im probleme sa emocionalnom ili bihevioralnom samokontrolom, kaže klinički psiholog dr Ankur Sing Kapur.
Osobe koje imaju poremećaj kontrole impulsa teško mogu da odole iskušenju ili snažnoj potrebi da izvrše čin koji može da nanese štetu njima samima ili nekom drugom.
Kleptomanija je izuzetno retka i javlja se kod otprilike 0,3 do 0,6 procenata opšte populacije, navodi Američko udruženje psihijatara.
Sličnost sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem
Kleptomanija i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) su različita psihijatrijska stanja, iako imaju neke sličnosti. Kleptomanija uključuje neodoljivu želju za krađom predmeta, uglavnom bez potrebe ili novčane vrednosti, vođenu napetošću i olakšanjem.
S druge strane, OCD karakterišu neželjene, ponavljajuće misli (opsesije) i ponašanja (kompulzije) koja se izvode da bi se ublažila anksioznost.
Iako oba stanja uključuju kompulzivno ponašanje, kleptomanija je klasifikovana kao poremećaj kontrole impulsa, koji nije deo OCD. Međutim, može se desiti komorbiditet između ova dva stanja, što znači da osoba može istovremeno da ima oba ova poremećaja, kaže dr Kapur. Pristupi tretmanu za oba ova stanja mogu da se razlikuju, iako se kognitivno-bihevioralna terapija obično koristi za oba.
Simptomi i uzroci kleptomanije
Simptomi kleptomanije generalno uključuju nemogućnost odolevanja snažnim porivima za krađom proizvoda koji nisu potrebni; napetost, anksioznost ili uzbuđenje koji prethode krađi; osećaj uživanja, olakšanja ili zadovoljstva tokom krađe; osećaj krivice, stida ili straha od hapšenja nakon krađe.
Uzroci kleptomanije nisu poznati, ali se veruje da je povezana sa određenim faktorima kao što su problemi sa serotoninom, neurotransmiterom koji pomaže u regulisanju raspoloženja i emocija, kaže dr Kapur.
Može da se javi i zbog prisustva poremećaja zavisnosti. Prema studiji iz 2014. objavljenoj u časopisu Journal of Neurosciences in Rural Practice, kleptomanija se često javlja kod ljudi sa drugim mentalnim zdravstvenim stanjima, uključujući zavisnost, depresiju i poremećaje ličnosti.
Da bi se postavila dijagnoza ovog problema, lekar obavlja fizički pregled i psihološku procenu. Da bi olakšao uspostavljanje dijagnoze, lekar postavlja pitanja o impulsima i kako se pacijent zbog njih oseća, pregleda situacije da bi razumeo da li neke od njih izazivaju kleptomaniju i razgovara o problemima koje je pacijent imao zbog svog ponašanja.
Za kleptomaniju ne postoji lek, ali lekovi ili terapija koja se fokusira na suočavanje sa porivima može da pomogne u okončanju ciklusa kompulzivne krađe. Lekar može da propiše lek za lečenje zavisnosti koji može da smanji nagone i zadovoljstvo povezano sa krađom, kaže dr Kapur.
