О Серену и Мађару
Имена из страних живих језика преузимају се према изворном изговору преозвученом на наше најближе гласове
Два недавна избора у Европи – један музички, други политички – подстакла су неке језичке коментаре. Први се односи на име данског представника на предстојећој Евровизији, што можда и не би заслуживало посебну пажњу да певач не носи традиционално данско име с којим се и ми повремено сусрећемо у књижевности, филозофији, спортским вестима итд. Изворно написано оно гласи Søren Torpegaard Lund, а у новинама га срећемо у облику Soren Torpegaard Lund. У имену је „спорно” слово ø, којим се обележава глас између е и о.
Имена из страних живих језика преузимају се према изворном изговору преозвученом на наше најближе гласове. Данско слово ø преозвучава се на наше е. Дакле, дански представник се зове Серен, онако како се зове и познати дански филозоф Киркегор или некадашњи високи функционер УНМИК-а Јесен-Петерсен. Напоменимо да тај глас имају и Швеђани и Норвежани (у шведском се обележава словом ö), које се такође преозвучава на наше е, као, нпр., у имену шведског града Малмеа (Malmö) и тенисера Бјерна Борга (Björn Borg) или норвешког фудбалера Мартина Едегора (Martin Ødegaard).
Коментар заслужује и двоструко слово а у презимену данског певача – Torpegaard (то је, иначе, стари начин писања слова å, који се задржао још у неким презименима, топонимима, традиционалним називима фирми и сл.). Оно се изговара као о, а тако се и преноси у српски. Тако би требало изговарати и име познате марке аутомобила SAAB, соб, дакле, а не саб, како се код нас уобичајило.
Најзад, завршно д из сугласничке групе рд у данском и норвешком језику, према правилима наше транскрипције, не преноси се у српском. Презиме данског певача гласи, дакле, Торпегор. На исти начин транскрибује се презиме данског филозофа Киркегора (Kierkegaard), као и норвешког фудбалера Едегора (Ødegaard).
Да сведемо – данско и норвешко слово ø, односно шведско ö код нас се транскрибује словом е; дански, норвешки и шведски глас који се традиционално обележава са два а (данас å) изговара се и транскрибује као о и, најзад, д из завршне сугласничке групе рд не изговара се и не пише у данским и норвешким речима.
Други избор који је изазвао језичке коментаре јесте недавни мађарски избор премијера. Иако је готово извесно да му се нећемо обраћати на српском језику, на друштвеним мрежама се покренуло питање како гласи вокатив његовог презимена – Мађару или Мађаре.
Који облик се препоручује?
Заједничке именице мушког рода на -ар имају у вокативу оба наставка (-у и -е), што је историјски условљено. Некада су у српском језику постојала два сугласника р – тврд и мек и од тога је зависило који ће наставак следити. Када је меко р очврснуло и изједначило се са тврдим, иза сваког р, без обзира на његово порекло, могао је доћи наставак који је био својствен меким (-у), као и наставак који су имале тврде основе (-е). За овим су се повеле и именице са наставком -ар, код којих је р било меко, па су у вокативу имале наставак -у. После изједначавања ова два р и оне су у вокативу добиле -е. Код неких именица је чешћи један, код других други наставак, али су оба правилна. Код именица које означавају човека одређеног занимања, звања и сл. Чешћи је наставак -у: господару, канцелару, командиру, новинару, официру, секретару, сликару итд., али се среће и -е: господаре (врло ретко), канцеларе, командире, новинаре, официре, секретаре, сликаре (али само царе). Слично је и код других именица на -ар које значе човека (обично одређених својстава) – чешће је: алкохоличару, лешинару, слободару, али је: ветропире.
Лична имена на -ар имају у вокативу само наставак -е: Божидаре, Велизаре, Лазаре, Светозаре, али се код презимена, поготово оних насталих на основу именица које значе неко занимање јавља углавном -у: Дрндару, Кречару, Свилару, а тако је и Мађару (како срећемо и код Вељка Петровића нпр.).
Могли бисмо на основу овога закључити да су правилна оба облика, али би се предност могла дати наставку -у, који се среће и у литератури.
