Фарба за косу повећава ризик од рака дојке

У савременом свету у коме трендови диктирају свакодневицу, мало ко застаје да се запита шта се крије иза наизглед безазлених ритуала лепоте. Рутинско фарбање косе, које многи доживљавају као део личног стила, могло би, међутим, да носи и скривене здравствене ризике.

Да фарба за косу може да повећа ризик од рака дојке показују шокантни резултати једне од највећих студија на ову тему, што је узнемирило и стручну и ширу јавност.

Научници све интензивније истражују дугорочне последице изложености хемикалијама у козметичким производима, покушавајући да открију колико свакодневне навике заправо утичу на наше здравље.

Ваша редовна посета салону или фарбање код куће можда носи већи ризик него што сте мислили. Велика студија позната као Sister Study, која је обухватила готово 50.000 жена и пратила их дуже од осам година, открила је забрињавајуће резултате: трајне боје за косу повезане су са повећаним ризиком од рака дојке, и то чак до 45 одсто код црнкиња и 7 одсто код белкиња.

Најалармантнији подаци односе се на учесталост коришћења. Код жена које су користиле трајну фарбу на сваких пет до осам недеља, ризик од рака дојке био је и до 60 одсто већи. Чак и ређа употреба, мање од четири пута годишње, носила је повећање ризика од 36 одсто код црнкиња.

Разлике у ризику између жена различитог порекла додатно су узнемириле научнике. Истраживачи указују да производи намењени црнкињама често садрже веће концентрације штетних хемикалија, укључујући супстанце које делују као хормонски дисруптори и потенцијални канцерогени. Међу њима су и ароматични амини, попут 4-аминобифенила, који могу доспети у ткиво дојке и изазвати оштећење ДНК.

Студија је показала и да светлије нијансе боја носе већи ризик за белкиње, док су тамније формулације ризичније за црнкиње – али оно што посебно забрињава јесте да су све категорије боја повећавале ризик код црнкиња, што указује на ширу изложеност штетним састојцима.

Професионална изложеност

Додатни проблем представљају хемијски препарати за исправљање косе. Њихова употреба повезана је са повећањем ризика од рака дојке за око 18 одсто, док су жене које су их користиле често (сваких 5–8 недеља) имале чак 31 одсто већи ризик. Посебно су проблематични модерни третмани попут кератинских, који могу да садрже формалдехид, познати канцероген који се ослобађа током загревања косе и удише.

Забрињавајуће је и то што су професионални фризери изложени додатном ризику. Студије показују да стилисти који редовно раде са овим производима имају и до 27 одсто већи ризик од рака дојке, што се повезује са дуготрајним удисањем хемикалија у слабо проветреним просторима.

Када је реч о полутрајим бојама, резултати су охрабрујући - њихова лична употреба није показала повећан ризик. Међутим, занимљиво је да су особе које су их наносиле другима (попут фризера) имале чак 28 одсто већи ризик, што поново указује на значај професионалне изложености.

Хемикалије

Иза свега стоји комплексна хемија. Трајне фарбе садрже супстанце попут пара-фенилендиамина (PPD) и 2,4-диаминоанисола, које су у лабораторијским условима изазвале туморе дојке код животиња. Осим тога, многе хемикалије из ових производа ремете хормонски баланс и могу да подстакну раст ћелија дојке, док оксидативни стрес додатно оштећује ДНК и повећава вероватноћу мутација.

Важно је нагласити да научници и даље говоре о повезаности, а не о директном узроку. Ипак, ови подаци су довољно снажни да подстакну опрез.

Добра вест је да постоје безбедније алтернативе. Природне боје попут кане, биљни пигменти, као и полутрајне фарбе без амонијака и PPD-а могу значајно да смање изложеност штетним хемикалијама.

Други облици рака

Све више истраживања указује на могућу повезаност између употребе фарби за косу и повећаног ризика од различитих врста рака, укључујући рак дојке, мокраћне бешике, мултипли мијелом и не-Хоџкинов лимфом.

Нека истраживања су показала повезаност између фарби за косу и рака мокраћне бешике, нарочито код фризера и људи који су професионално изложени овим хемикалијама, док су резултати код опште популације неуједначени, пише амерички Национални институт за рак.

Када су у питању крвни малигнитети попут не-Хоџкиновог лимфома и леукемије, резултати су, такође, подељени. Поједине студије указују на повећан ризик, посебно код особа које су почеле да користе фарбе пре 1980. године, када су формуле садржале агресивније хемикалије.

Мултипли мијелом, ређа врста рака крви, такође се у неким истраживањима доводи у везу са дуготрајном употребом тамних трајних фарби, али докази и даље нису коначни.