ВЕК И ПО ОД РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ ПИСЦА

Бора Станковић: између славе и осуде

„Око магазин“ открива непознате детаље из живота аутора „Нечисте крви“, од књижевног узлета до послератних напада

Драгана Игњић (Фото РТС)

Поводом великог јубилеја – 150 година од рођења Борислава Станковића, емисија Око магазин (РТС 1, 18.25) доноси свеобухватну причу о једном од најзначајнијих српских писаца, чије дело и данас изазива снажне емоције и тумачења.

Станковић, песник Врања и хроничар југа Србије, остао је упамћен по атмосфери „севдаха од кога се сагорева“ и дубокој, готово болнoj носталгији за младошћу. Почетком 20. века, београдска "Политика" називала га је „најбољим, најсилнијим, најпунокрвнијим“ писцем, док је након успеха драме „Коштана“ и похвала критичара Јована Скерлића, његов роман „Нечиста крв“ дочекан као дело „највећег живог писца“.

Како је "Политика" писала о великом писцу

Међутим, његова судбина није била једноставна. После Првог светског рата, некадашње похвале у београдској штампи смењују оштре критике и оптужбе. Разлог је био његов рад у окупационим Београдским новинама, због чега је Станковић у јавности означен као спорна личност. Управо тим контроверзама, али и покушајима да се разумеју околности у којима је деловао, емисија посвећује посебну пажњу.

Гледаоци ће сазнати и како је Иво Андрић бранио Станковића, зашто је „Нечиста крв“ остала његов једини завршени роман, као и занимљиве детаље из његовог живота – од тужбе поводом Коштане до анегдоте да је побегао са њене прве премијере.

Посебан сегмент емисије бави се и језиком и културним кодом Станковићевих дела: како превести појмове попут „дерт“ и „севдах“, шта говоре тишине његових јунака и колико је његово родно Врање обликовало његов књижевни свет. Поставља се и питање – да није било Станковићеве књижевности, какво би Врање данас било?

У емисији говоре: Роберт Ходел, професор славистике на Универзитету у Хамбургу и преводилац Станковићевих дела на немачки, професор Универзитета у Нишу Горан Максимовић, Бојан Чолак са Института за књижевност и уметност, Милица Божић Синчук са Института за српски језик и Сања Златановић, етнолог.

Ауторка емисије је Драгана Игњић.