Прилички кисељак – од славе до заборава

Ивањичко село Прилике, лепо и чувено, којекуда помињу по првој нашој сателитској станици, сабору изворне песме или оној игри речи „Отприлике до Ивањице осам километара”. А одвајкада је знано по Приличком кисељаку, бањи с изворима лековите воде за разна обољења и добру пробаву.

Овде су се некада посетиоци бројали стотинама, а данас су само руине и један неуређен извор остали од те бање, до које ни путоказа нема.

Некад лечилиште, данас руинирана здања

Уистину, кад се с пута од Ариља приближи Ивањици и наиђе на скретање десно за Прилике, нема ниједног знака да је овде лековита бања (а стоји дрвена табла да је ово село изворне песме). Без такве ознаке је и центар Прилика, где пут води поред уређене школе. Куда до извора, запита се збуњено намерник, па погоди тек ако одавде случајно крене путем према Катићима. Ту у близини наиђе на удолину међу брдима с дотрајалим здањима некад славног кисељака, за чију лековитост се знало још у 19. веку (има записа да је кнежевим указом проглашен бањом 1873. године).

Ево шта је „Политика” у лето 1936. писала у тексту „Прилички кисељак се прочуо још пре рата као врло лековит”, аутора Синише Пауновића:

„Прилички кисељак као лечилиште откривен је пре непуних 70 година. Открило га је, веле, говече неког богатог сељака. Кад год би чобани потерали стоку на појила, један во би се одвајао и одлазио у једну удолину на некакав подводан терен да пије воде. Узалуд су се чобани трудили да одуче вола од тога и натерају на појило с осталом стоком – он је увек трчао у котлину да се напоји. Случај испричају газди и овај проба воду којом приликом открије да је кисела. Одмах одсече једно буково стабло, издуби и спусти на подводно место, те се вода на тај начин избистри и буде могућно да се захвата у већој количини”.

После је ту сазидао неку бараку и почео примати сељаке на лечење. Касније умеша се у то и општина која подигне неку зграду, а проналазачу нареди да уклони своју бараку, што овај и учини. Отвори се спор између општине и сељака чије је земљиште на коме је нађена бања. Трајао је 30 година, после чега сељак добије парницу. Ипак, прода бању општини за 100.000 динара.

И тако, бања се данас налази у рукама општине села Прилика. Још пре рата Прилички кисељак се прочуо као врло лековит, а после рата детаљном анализом утврђено је да лечи субакутни и хронични катар стомака и црева, затвор и камен бубрега и бешике и њихово запаљење. Лечи затим угојеност, шећерну болест, болест јетре и камена у жучи, хронични бронхитис и остале хроничне болести. Иначе, налази се на 700 метара надморске висине те је и одлична ваздушна бања. Сада прође кроз бању у току сезоне хиљаду до хиљаду и петсто посетилаца, највише сељака, а има и Београђана, Ужичана, Чачана. Каткад у лето нагрне толико света наједном да многи спавају по поду и у шуми”, писала је „Политика” пре 90 година.

Много је воде од тада протекло Моравицом и другим ивањичким рекама, а кисељак у Приликама свашта је претурио преко главе. Зна се да је овде у поменуто међуратно доба – кад је ово место било симбол здравља и живота – свако домаћинство издавало собе за госте, а на слободно место чекало се данима. Постојао је ту и хотел, са живом музиком на летњој тераси, тада су у кисељаку радили пошта, продавница и мала пијаца.

Поратно време није умањило славу Приличког кисељака, деценијама су многи наставили да овде траже лека и опоравка. Пристизале су колоне возила и људи су у гепеке стављали гајбе с флашама тек наточене лековите воде.

С краја 20. столећа све то престаје, бања у Приликама нагло губи на значају. Објекти постају запуштени, главни извор с најјачим млазом поред пута је затрпан (кажу због радова на уређењу путног правца Катићи–Прилике), а посетиоци су се проредили. Ни нови миленијум није донео бољитак овом кисељаку: било је неких покушаја приватизације и планова за улагања, али помака нимало.

– Некад је бања имала и по хиљаду пансионаца, била познато туристичко место. Њен крај је почео од деведесетих, кад су у ове објекте биле смештене избеглице. Место је од тада запуштено, али је вода с јединог извора још увек изузетно квалитетна. Многи свраћају да је наточе јер им, кажу, користи за пробавни систем. Моји укућани радо пију ову воду, ја попијем чашу-две дневно, а редовно свраћам да напуним флаше. Ево дошао сам сада овде заједно са својим комшијом Ацом Јевђовићем коме је 91 година, он само ову воду пије и уверен је да му за све помаже – казује нам пензионер Миодраг Станковић, становник Прилика (живи близу сателитске станице) кога смо затекли док смо по снежном дану ове зиме посетили кисељак.

Из околних места у Прилике по воду

Након те двојице старијих овде је с десетинама пластичних флаша свратио и млађи човек, музичар Бане Ђукић из Ариља. Прича нам да редовно долази по воду у ову бању. – Још као дете навраћао сам с родитељима, запамтио приче о њеном квалитету и лековитости, ово је природна минерална вода добра за дигестивни тракт. Један период нисам долазио, али сам затим имао здравствене проблеме управо око дигестивног тракта, па сам кренуо редовно да пијем само ову воду. Једном до два пута месечно долазим из Ариља по њу и врло сам задовољан. Захваљујући води из Приличког кисељака мој здравствени проблем сада држим под контролом. Ипак, жалосно је што је овако запуштено ово богомдано место. Присутна је и небрига неких који долазе по воду, па бацају којешта около. Поред путева нема ниједне табле, људи са стране само по препоруци знају како овде да дођу. А ову здраву воду треба пити, то свима препоручујем, обожава да је пије и моја десетогодишња ћерка – рекао нам је за „Магазин” Бане Ђукић.

Стигла и у флаше

С почетка седамдесетих једно време се овде флаширала минерална вода „Прилички кисељак”, право на експлоатацију извора (како пише на сачуваној налепници) имала је ивањичка „Инекс Моравица”.

Како спасити природно благо

Остала су оронула здања – на једној вили, названој „Будимка”, стоји 1936. година – и несвакидашња тишина, те само један не тако јак извор, покривен и ограђен, на коме најупорнији (има их и издалека) точе лековиту воду. Дођу аутомобилима, напуне флаше и балоне па одмах оду, јер овде нема шта да се види. Свима је јасно да је време одавно стало у Приличком кисељаку. Да ли ће ико оживети овај бисер прошлости, стално се питају житељи тог краја.