Летње аранжмане засад не отказујте

Ако сте резервисали путовања за далеке азијске земље за крај маја или јуни, немојте засад да их отказујете. Будите стрпљиви док се не види да ли ће се ратни сукоби или или бар ситуација са авио летовима решити. Још имате времена да уколико 45 дана раније регистрованим агенцијама откажете лет, по нашим прописима,  добијете уплаћени новац натраг у потпуности – препоручује нашим читаоцима директор Асоцијације туристичких агенција ЈУТА Александар Сеничић.

– У развијеним западним земљама тај рок за отказ је 120 дана унапред, али сходно нашим приликама успели смо да задржимо рок од месец и по дана за повраћај новца за пут. Уколико је летовање уплаћено на подручју где је рат, повраћај новца није никако споран, али морамо да објаснимо агенцијама и власницима хотела земаља у којима није, рецимо и на Сејшелима и Малдивима, да иако код њих нису сукоби – због отказивања уплаћених летова то морају да учине у кризној ситуацији. Ових дана радимо на томе, уз препоруку да из агенција зову путнике и то им саопште. Чак, ако агенција нађе алтернативни авио правац, путник може, али не мора тај лет да прихвати. То је његово је право у оваквој ситуацији. Наравно, уколико у уговору о програму аранжмана не пише другачије.

„Уколико неко ‘уђе‘ у тај период, па одлучи да откаже аранжман у року од мање од месец и по, не добија назад новац за дане који су већ прошли у том року, односно плаћа ‘пенале‘, како се у туризму каже, сходно броју дана закашњења”, како је објаснио за „Магазин”.

У тренутку разговора, Сеничић није имао информацију да су летови компанија чији су авиони прелетали ризична подручја отказани на дуже од 1. априла. Како каже, „Флај Дубаи” чији је аеродром затворен и још неке компаније које лете ка том подручју отказале  су апсолутно све поласке засад до тог датума.

– Али, ситуација се мења из дана у дан и не можемо да предвидимо како ће се даље одвијати. Имали смо, рецимо, после избијања кризе најављене летове за 16. и 17. марта са Тајланда и Малдива, који су недељу дана раније отказани. Чартер летови планирани за Абу Даби и Дубаи отказани су сви до непознатог датума, односно док се не буде ситуација смирила. Све то ће свакако да одведе до огромног пада промета, нарочито у земљама на Арабијском полуострву, од који су неке до јуче биле најсигурније дестинације. То ће пре свега погодити Уједињене Арапске Емирате, али и Катар и Јемен. У првом кризном тренутку, путници са Блиског Истока су чак на разне начине долазили у Оман који је мало по страни, како би се укрцали на неки од још одлазећих авиона за Запад.  Поменуте угрожене земље су цео свој имиџ градиле на сигурности и безбедности за житеље, али и туристе. Реч је о градовима који су важили за најсигурније метрополе на свету. „То ће сигурно негативно утицати на њихове и уопште туристичке приходе. Нема дилеме да се ради о смањењу промета у милијардама евра, јер су ове земље све базирале на великом протоку странаца, значи не само на туризму, већ и на трговини и уопште бизнису. Сигурно бити потребно одређено време да се све врати у нормалне токове.”

У тренутку нашег разговора, скоро да више није било „заробљених” путника на Тајланду, Сејшелима и Малдивима. На Тајланду су људи брзо почели да се сналазе, да купују карте за лет у другом правцу.

Већа група од двадесетак путника задесила се дуже на Занзибару, јер је у првом кризном тренутку  било тамо и неколико хиљада западноевропских гостију који су одмах покуповали све скупље карте и није ни физички било места у авионима који у се враћали с друге стране – преко Франкфурта, Париза, Лондона....  Мада, каже саговорник, никада и нема комплетних података о броју оних који су силом прилика продужили боравак, јер има нерегистрованих организатора путовања или самосталних група као што су удружења ронилаца и планинара. Један самостални организатор обавестио је ЈУТУ да је на Малдивима око 150 ронилаца који не могу да се врате у земљу, а ми смо добили информацију да их је било тридесетак. Дакле има и манипулација подацима како би се можда и неки други људи „убацили” на лет. Иначе, путници се обраћају амбасадама и оне су задужене да праве спискове. Првенство имају наши грађани и међу њима они старији, болесни и деца.

„На целу кризу путовања утицаће и поскупљење нафте. Од почетка рата цена је скочила тридесетак одсто, са седамдесет и нешто на 84 долара по барелу, што ће сигурно донети дугорочне последице по цене авио превоза, превоза уопште, али и свих осталих услуга. Проблем са доставом нафте због затварања Ормуског мореуза је, такође, далекосежан у последицама. Глобални проблем је и раст цена транспорта нафте што ће свакако утицати на туризам. Јер, кад год је неки рат или уопште криза, ми запослени у туризму осетимо последице и смањени интерес за путовања уопште”.

То се дешава без обзира на то што највећи број наших туриста путује у Грчку и земље окружења, у којима је безбедно. Јер, осети се општи пад елана у туризму. Ипак, остали који за летовање бирају егзотичне земље ће се дефинитивно више преусмерити на Грчку, али и на Турску и Египат, државе у којима је безбедно иако су на ободу захваћених подручја, баш као што је  и на Кипру где наши туристи и даље одлазе јер је погођена база на оном делу острва где нема туризма.  Опредељиваће се више и за и Бугарску, црногорско приморје, Шпанију, Италију... Где год саобраћај функционише нормално, биће и путовања.

Већина компанија чији авиони тренутно не лете ранијим путем, враћа од продатих карата половину суме колико кошта пут у правцу натраг. Али, та сума од 300 – 400 долара за карту у дојучерашњим аранжманима за Блиски и Далеки  Исток, мала је да би се платила карта по цени у кризи, енормно скупља. „Виз ер” махом и не враћа суму за неискоришћену карту, јер као и друге нискобуџетне компаније, нема ту обавезу.

„Дешава се да неки путници отказују већ летовања, иако их засад нема много. Како саговорник открива, више је оних који се распитују, чак и оних који се мисле да откажу и одлазак у Грчку на море. Ако буде даљег отказивања путовања, ова криза озбиљно ће уздрмати целу туристичку индустрију. Ако знамо да је око две стотине летова дневно пролазило преко Дубаија, можемо да замислимо колика је то криза.

Таква криза изазове увек страх код људи, иако одвајкада има и биће непоправљивих авантуриста”, поручује Алкександар Сеничић.

Тродневни смештај обавеза агенција

За сада ситуација у туризму није алармантна и велики утицај на летњу сезону може да има, значи, само уколико се рат и отказивање летова продужи. Јер, агенције су преузеле обавезе према хотелима и компанијама, а ако нема довољно путника то може значајно да уруши њихов статус, чак угрози и опстанак. „Агенције су дужне да, ако лета нема, туристима обезбеде тродневни смештај. Али, оне не могу да дозволе да путницима плаћају дупло скупље карте да се врате, јер би банкротирале у случају масовних захтева и нису дужне да то чине. Нису дужне ни авио компаније, али су оне главни кривци за могућу кризу у туризму. Оне формирају, правдајући се ризиком у ратној ситуацији, друге руте по знатно вишим ценама. Ако се зна да то изазива и додатно оптерећење великих европских аеродрома, можемо да очекујемо и 20 до 30 одсто више цене летова, али и аранжмана. Наравно, на све те летове се чека, јер на небу треба пронаћи места за нове трасе. Рат је као  када ти падне цигла на главу, непредвидив несрећни догађај. Зато наши туристи треба да буду стрпљиви и захвални за места у авионима које је држава послала у Емирате, Ријад и друга угрожена подручја”, каже Сеничић

Турски авион променом трасе вратио српске  туристе

Турска компанија је променом трасе вратила једни нашу већу групу туриста из Индонезије. Јединствен случај за похвалу, у општој кризи путовања, истиче Сеничић,  је професионализам који је показао турски авио превозник. Нашу групу која је требало да се врати преко Јемена кад је почео рат, превезли су одмах и без консултација другим путем, преко Истанбула до Београда.