Letnje aranžmane zasad ne otkazujte

Ako ste rezervisali putovanja za daleke azijske zemlje za kraj maja ili juni, nemojte zasad da ih otkazujete. Budite strpljivi dok se ne vidi da li će se ratni sukobi ili ili bar situacija sa avio letovima rešiti. Još imate vremena da ukoliko 45 dana ranije registrovanim agencijama otkažete let, po našim propisima,  dobijete uplaćeni novac natrag u potpunosti – preporučuje našim čitaocima direktor Asocijacije turističkih agencija JUTA Aleksandar Seničić.

– U razvijenim zapadnim zemljama taj rok za otkaz je 120 dana unapred, ali shodno našim prilikama uspeli smo da zadržimo rok od mesec i po dana za povraćaj novca za put. Ukoliko je letovanje uplaćeno na području gde je rat, povraćaj novca nije nikako sporan, ali moramo da objasnimo agencijama i vlasnicima hotela zemalja u kojima nije, recimo i na Sejšelima i Maldivima, da iako kod njih nisu sukobi – zbog otkazivanja uplaćenih letova to moraju da učine u kriznoj situaciji. Ovih dana radimo na tome, uz preporuku da iz agencija zovu putnike i to im saopšte. Čak, ako agencija nađe alternativni avio pravac, putnik može, ali ne mora taj let da prihvati. To je njegovo je pravo u ovakvoj situaciji. Naravno, ukoliko u ugovoru o programu aranžmana ne piše drugačije.

„Ukoliko neko ‘uđe‘ u taj period, pa odluči da otkaže aranžman u roku od manje od mesec i po, ne dobija nazad novac za dane koji su već prošli u tom roku, odnosno plaća ‘penale‘, kako se u turizmu kaže, shodno broju dana zakašnjenja”, kako je objasnio za „Magazin”.

U trenutku razgovora, Seničić nije imao informaciju da su letovi kompanija čiji su avioni preletali rizična područja otkazani na duže od 1. aprila. Kako kaže, „Flaj Dubai” čiji je aerodrom zatvoren i još neke kompanije koje lete ka tom području otkazale  su apsolutno sve polaske zasad do tog datuma.

– Ali, situacija se menja iz dana u dan i ne možemo da predvidimo kako će se dalje odvijati. Imali smo, recimo, posle izbijanja krize najavljene letove za 16. i 17. marta sa Tajlanda i Maldiva, koji su nedelju dana ranije otkazani. Čarter letovi planirani za Abu Dabi i Dubai otkazani su svi do nepoznatog datuma, odnosno dok se ne bude situacija smirila. Sve to će svakako da odvede do ogromnog pada prometa, naročito u zemljama na Arabijskom poluostrvu, od koji su neke do juče bile najsigurnije destinacije. To će pre svega pogoditi Ujedinjene Arapske Emirate, ali i Katar i Jemen. U prvom kriznom trenutku, putnici sa Bliskog Istoka su čak na razne načine dolazili u Oman koji je malo po strani, kako bi se ukrcali na neki od još odlazećih aviona za Zapad.  Pomenute ugrožene zemlje su ceo svoj imidž gradile na sigurnosti i bezbednosti za žitelje, ali i turiste. Reč je o gradovima koji su važili za najsigurnije metropole na svetu. „To će sigurno negativno uticati na njihove i uopšte turističke prihode. Nema dileme da se radi o smanjenju prometa u milijardama evra, jer su ove zemlje sve bazirale na velikom protoku stranaca, znači ne samo na turizmu, već i na trgovini i uopšte biznisu. Sigurno biti potrebno određeno vreme da se sve vrati u normalne tokove.”

U trenutku našeg razgovora, skoro da više nije bilo „zarobljenih” putnika na Tajlandu, Sejšelima i Maldivima. Na Tajlandu su ljudi brzo počeli da se snalaze, da kupuju karte za let u drugom pravcu.

Veća grupa od dvadesetak putnika zadesila se duže na Zanzibaru, jer je u prvom kriznom trenutku  bilo tamo i nekoliko hiljada zapadnoevropskih gostiju koji su odmah pokupovali sve skuplje karte i nije ni fizički bilo mesta u avionima koji u se vraćali s druge strane – preko Frankfurta, Pariza, Londona....  Mada, kaže sagovornik, nikada i nema kompletnih podataka o broju onih koji su silom prilika produžili boravak, jer ima neregistrovanih organizatora putovanja ili samostalnih grupa kao što su udruženja ronilaca i planinara. Jedan samostalni organizator obavestio je JUTU da je na Maldivima oko 150 ronilaca koji ne mogu da se vrate u zemlju, a mi smo dobili informaciju da ih je bilo tridesetak. Dakle ima i manipulacija podacima kako bi se možda i neki drugi ljudi „ubacili” na let. Inače, putnici se obraćaju ambasadama i one su zadužene da prave spiskove. Prvenstvo imaju naši građani i među njima oni stariji, bolesni i deca.

„Na celu krizu putovanja uticaće i poskupljenje nafte. Od početka rata cena je skočila tridesetak odsto, sa sedamdeset i nešto na 84 dolara po barelu, što će sigurno doneti dugoročne posledice po cene avio prevoza, prevoza uopšte, ali i svih ostalih usluga. Problem sa dostavom nafte zbog zatvaranja Ormuskog moreuza je, takođe, dalekosežan u posledicama. Globalni problem je i rast cena transporta nafte što će svakako uticati na turizam. Jer, kad god je neki rat ili uopšte kriza, mi zaposleni u turizmu osetimo posledice i smanjeni interes za putovanja uopšte”.

To se dešava bez obzira na to što najveći broj naših turista putuje u Grčku i zemlje okruženja, u kojima je bezbedno. Jer, oseti se opšti pad elana u turizmu. Ipak, ostali koji za letovanje biraju egzotične zemlje će se definitivno više preusmeriti na Grčku, ali i na Tursku i Egipat, države u kojima je bezbedno iako su na obodu zahvaćenih područja, baš kao što je  i na Kipru gde naši turisti i dalje odlaze jer je pogođena baza na onom delu ostrva gde nema turizma.  Opredeljivaće se više i za i Bugarsku, crnogorsko primorje, Španiju, Italiju... Gde god saobraćaj funkcioniše normalno, biće i putovanja.

Većina kompanija čiji avioni trenutno ne lete ranijim putem, vraća od prodatih karata polovinu sume koliko košta put u pravcu natrag. Ali, ta suma od 300 – 400 dolara za kartu u dojučerašnjim aranžmanima za Bliski i Daleki  Istok, mala je da bi se platila karta po ceni u krizi, enormno skuplja. „Viz er” mahom i ne vraća sumu za neiskorišćenu kartu, jer kao i druge niskobudžetne kompanije, nema tu obavezu.

„Dešava se da neki putnici otkazuju već letovanja, iako ih zasad nema mnogo. Kako sagovornik otkriva, više je onih koji se raspituju, čak i onih koji se misle da otkažu i odlazak u Grčku na more. Ako bude daljeg otkazivanja putovanja, ova kriza ozbiljno će uzdrmati celu turističku industriju. Ako znamo da je oko dve stotine letova dnevno prolazilo preko Dubaija, možemo da zamislimo kolika je to kriza.

Takva kriza izazove uvek strah kod ljudi, iako odvajkada ima i biće nepopravljivih avanturista”, poručuje Alkeksandar Seničić.

Trodnevni smeštaj obaveza agencija

Za sada situacija u turizmu nije alarmantna i veliki uticaj na letnju sezonu može da ima, znači, samo ukoliko se rat i otkazivanje letova produži. Jer, agencije su preuzele obaveze prema hotelima i kompanijama, a ako nema dovoljno putnika to može značajno da uruši njihov status, čak ugrozi i opstanak. „Agencije su dužne da, ako leta nema, turistima obezbede trodnevni smeštaj. Ali, one ne mogu da dozvole da putnicima plaćaju duplo skuplje karte da se vrate, jer bi bankrotirale u slučaju masovnih zahteva i nisu dužne da to čine. Nisu dužne ni avio kompanije, ali su one glavni krivci za moguću krizu u turizmu. One formiraju, pravdajući se rizikom u ratnoj situaciji, druge rute po znatno višim cenama. Ako se zna da to izaziva i dodatno opterećenje velikih evropskih aerodroma, možemo da očekujemo i 20 do 30 odsto više cene letova, ali i aranžmana. Naravno, na sve te letove se čeka, jer na nebu treba pronaći mesta za nove trase. Rat je kao  kada ti padne cigla na glavu, nepredvidiv nesrećni događaj. Zato naši turisti treba da budu strpljivi i zahvalni za mesta u avionima koje je država poslala u Emirate, Rijad i druga ugrožena područja”, kaže Seničić

Turski avion promenom trase vratio srpske  turiste

Turska kompanija je promenom trase vratila jedni našu veću grupu turista iz Indonezije. Jedinstven slučaj za pohvalu, u opštoj krizi putovanja, ističe Seničić,  je profesionalizam koji je pokazao turski avio prevoznik. Našu grupu koja je trebalo da se vrati preko Jemena kad je počeo rat, prevezli su odmah i bez konsultacija drugim putem, preko Istanbula do Beograda.