Да ли је Земља ипак једина насељена планета

(Freepik)

Једно од најстаријих и најфасцинантнијих питања човечанства гласи: да ли смо сами у свемиру? Недавна истраживања, међутим, сугеришу да би Земља могла да се налази у такозваној „Зони самоће”, концепту у којем се озбиљно смањују шансе да наиђемо на друге напредне цивилизације.

Др Вереш Антал, ванредни професор математике на Мађарском универзитету пољопривреде, објашњава да је „Зона самоће” статистички прозор у којем је вероватноћа да само једна цивилизација нашег технолошког нивоа постоји, већа него да их буде више или да их уопште нема.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Aliens & UFOs (@51ufos)

Према прорачунима стручњака, у најоптимистичнијим сценаријима, наше шансе да будемо у „Зони самоће” су готово нула. У реалнијем сценарију, међутим, постоји готово једна према три шансе да је човечанство једина напредна цивилизација у космосу, пише Дејли мејл.

„Вероватноћа самоће снажно зависи од нивоа сложености”, објашњава стручњак у свом раду.

„За једноставан живот, самоћа је практично немогућа, док за изузетно напредне цивилизације, то може постати доминантно статистичко очекивање”, објашњава др Антал. „За једноставан живот, самоћа је практично немогућа. Док за изузетно напредне цивилизације, то може постати доминантно статистичко очекивање.”

Фермијев парадокс

Овај приступ је директно повезан са познатим Фермијевим парадоксом, који поставља питање: ако у нашој галаксији има 200–400 милијарди звезда и најмање 100 милијарди планета, зашто још нисмо уочили знакове ванземаљског живота?

Досадашња објашњења очигледне контрадикције између недостатка доказа о ванземаљском животу и различитих високих процена њихове вероватноће, углавном сугеришу да је живот много ређи него што мислимо или да напредне цивилизације активно избегавају контакт са нама.

Др Антал, пак, Фермијевом парадоксу приступа кроз статистику. У свом раду објављеном у часопису Acta Astronautica, он тврди да постоје сценарији у којима је самоћа цивилизације највероватнији исход, назван „Зона самоће”. Вероватноћу да се нека цивилизација нађе у овој зони одређују три фактора: број планета у универзуму, сложеност саме цивилизације и вероватноћа да цивилизација те сложености уопште настане. Од ова три фактора, последњи може највише да варира.

Услови за живот морају да буду довољно уобичајени да се појави неколико облика живота, али не толико да истовремено постоји више напредних цивилизација.

Према прорачунима др Антала, шанса да се Земља налази у „Зони самоће” износи 29,1 одсто. Иако ово можда звучи значајно, за цивилизацију сложену као што је човечанство, вероватноћа да будемо сами никада не прелази 50 процената.

Чак и у сценарију „Критичне Земље”, шанса да је човечанство једина напредна врста износи тек 30,3 одсто.

Иако је могуће да смо усамљени, шансе су и даље на нашој страни да у универзуму постоје и друге напредне цивилизације. Земља можда јесте посебна, али још увек не можемо са сигурношћу рећи да је потпуно сама.