Da li je Zemlja ipak jedina naseljena planeta
Jedno od najstarijih i najfascinantnijih pitanja čovečanstva glasi: da li smo sami u svemiru? Nedavna istraživanja, međutim, sugerišu da bi Zemlja mogla da se nalazi u takozvanoj „Zoni samoće”, konceptu u kojem se ozbiljno smanjuju šanse da naiđemo na druge napredne civilizacije.
Dr Vereš Antal, vanredni profesor matematike na Mađarskom univerzitetu poljoprivrede, objašnjava da je „Zona samoće” statistički prozor u kojem je verovatnoća da samo jedna civilizacija našeg tehnološkog nivoa postoji, veća nego da ih bude više ili da ih uopšte nema.
Prema proračunima stručnjaka, u najoptimističnijim scenarijima, naše šanse da budemo u „Zoni samoće” su gotovo nula. U realnijem scenariju, međutim, postoji gotovo jedna prema tri šanse da je čovečanstvo jedina napredna civilizacija u kosmosu, piše Dejli mejl.
„Verovatnoća samoće snažno zavisi od nivoa složenosti”, objašnjava stručnjak u svom radu.
„Za jednostavan život, samoća je praktično nemoguća, dok za izuzetno napredne civilizacije, to može postati dominantno statističko očekivanje”, objašnjava dr Antal. „Za jednostavan život, samoća je praktično nemoguća. Dok za izuzetno napredne civilizacije, to može postati dominantno statističko očekivanje.”
Fermijev paradoks
Ovaj pristup je direktno povezan sa poznatim Fermijevim paradoksom, koji postavlja pitanje: ako u našoj galaksiji ima 200–400 milijardi zvezda i najmanje 100 milijardi planeta, zašto još nismo uočili znakove vanzemaljskog života?
Dosadašnja objašnjenja očigledne kontradikcije između nedostatka dokaza o vanzemaljskom životu i različitih visokih procena njihove verovatnoće, uglavnom sugerišu da je život mnogo ređi nego što mislimo ili da napredne civilizacije aktivno izbegavaju kontakt sa nama.
Dr Antal, pak, Fermijevom paradoksu pristupa kroz statistiku. U svom radu objavljenom u časopisu Acta Astronautica, on tvrdi da postoje scenariji u kojima je samoća civilizacije najverovatniji ishod, nazvan „Zona samoće”. Verovatnoću da se neka civilizacija nađe u ovoj zoni određuju tri faktora: broj planeta u univerzumu, složenost same civilizacije i verovatnoća da civilizacija te složenosti uopšte nastane. Od ova tri faktora, poslednji može najviše da varira.
Uslovi za život moraju da budu dovoljno uobičajeni da se pojavi nekoliko oblika života, ali ne toliko da istovremeno postoji više naprednih civilizacija.
Prema proračunima dr Antala, šansa da se Zemlja nalazi u „Zoni samoće” iznosi 29,1 odsto. Iako ovo možda zvuči značajno, za civilizaciju složenu kao što je čovečanstvo, verovatnoća da budemo sami nikada ne prelazi 50 procenata.
Čak i u scenariju „Kritične Zemlje”, šansa da je čovečanstvo jedina napredna vrsta iznosi tek 30,3 odsto.
Iako je moguće da smo usamljeni, šanse su i dalje na našoj strani da u univerzumu postoje i druge napredne civilizacije. Zemlja možda jeste posebna, ali još uvek ne možemo sa sigurnošću reći da je potpuno sama.
