Живот у Техерану био је као у Паризу
Током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Иран је живео у убрзаном ритму промена. Под влашћу шаха Мохамеда Резе Пахлавија, земља је пролазила кроз амбициозан пројекат модернизације познат као „Бела револуција“. Идеја је била да се Иран трансформише у савремену, индустријски развијену државу по узору на Запад, али са снажним ослонцем на сопствену историју и богатство нафте.
Резултат је био друштво пуно контраста – између традиционалног и модерног, религијског и секуларног, руралног и урбаног. Иран је био место где су се на истим улицама сусретали традиција староперсијске цивилизације и дух модерног света.
Већ 1963. године жене су добиле право гласа, а реформе су им отвориле врата универзитета и бројних професија. У Техерану, Ширазу и Исфахану могле су се видети студенткиње у мини-сукњама и са модерним фризурама, докторке и адвокатице које су градиле каријере, али и домаћице које су и даље бирале традиционалну одећу.
Слобода избора била је део слике тадашњег Ирана, посебно у већим градовима.
Градови су дисали космополитским духом. У биоскопима су се приказивали холивудски филмови, на радију је свирала иранска поп музика инспирисана западним звуком, а ноћни клубови и хотели примали су туристе, дипломате и пословне људе.
Техеран је често називан „Паризом Блиског истока”, не само због моде и архитектуре, већ и због атмосфере отворености. Ресторани су нудили традиционалну персијску кухињу, али и француске и италијанске специјалитете.
Образована средња класа је расла, а приходи од нафте омогућавали су држави да улаже у инфраструктуру, путеве, универзитете и индустрију.
Ипак, модернизација није била равномерно распоређена нити једнако прихваћена. Док су урбане елите и део младих прихватали западне утицаје, верски ауторитети и конзервативни слојеви друштва гледали су на те промене са дубоким неповерењем.
Брза секуларизација, смањивање утицаја верских институција и перцепција да се традиционалне вредности потискују изазвали су незадовољство. Многи су сматрали да се модернизација спроводи „одозго”, без довољно уважавања социјалних разлика и политичких слобода.
Разлике у друштву
Економски раст, упркос великим приходима од нафте, није избрисао друштвене неједнакости. Док су у северном Техерану ницале луксузне виле и тржни центри, у сиромашнијим деловима града и у унутрашњости земље живот је био знатно тежи. У руралним срединама живот је остајао конзервативнији и спорији, дубоко укорењен у верске и породичне обичаје.
Уз то, политички систем био је ауторитаран, опозиција је била ограничена, а безбедносне службе будно су пратиле неистомишљенике. Та комбинација модерног изгледа и политичке стеге стварала је дубоку напетост испод површине.
Све те тензије, између богатих и сиромашних, традиционалиста и реформиста, религије и секуларизма, кулминирале су крајем седамдесетих. Револуција 1979. године, предвођена ајатолахом Рухолахом Хомеинијем, радикално је променила политички и друштвени поредак земље.
Иран је из монархије прешао у Исламску Републику, а свакодневни живот добио је сасвим другачији оквир.
