Покретне тајландске куће

Скривена међу околним вишеспратницама, кућа Американца који је први брендирао тајландску свилу средином прошлог века привлачи туристе у Бангкоку, али знатно мање него што их привлаче тајландске плаже. Малој урбаној оази Џима Томпсона посвећени су пре свега сами Тајланђани, са захвалношћу негујући сећање на „краља свиле” који је трговином скупоцене тканине стекао богатство, али и бројним локалним породицама дао могућност да се издигну из сиромаштва, радећи оно у чему су стицали вештину кроз генерације. Отуда и жеља тајландских домаћина да што више својих гостију, туриста из свих крајева света, упознају с Томпсоновим делом и легатом у Бангкоку, о којем брине фондација која носи његово име.

Дом Џима Томпсона, човека који је заслужан за први глобални тајландски модни бренд, постао је музеј (у истом комплексу је и Уметнички центар Џима Томпсона), у који улазница за одрасле стаје око 5,5 евра. Посетили смо га захваљујући Туристичкој организацији Тајланда (ТАТ).

Ту се може чути прича о предузимљивом Американцу који је током војне службе на Тајланду у време Другог светског рата заволео земљу и људе, али и видео шансу за зараду. Вратио се када су топови утихнули, започео бизнис уз помоћ локалних мајстора – ткача свиле, 1948. основао компанију, касније купио око пола хектара земље на обали једног од бројних бангкочких канала и изградио себи дом. И онда нетрагом нестао 1967, током одмора у Малезији. Мистерија којом је обавијен нестанак Џима Томпсона, будући да се претпоставља да је на том путовању по малезијским висовима страдао – али никада није утврђено како, даје овом месту посебан, можда чак и холивудски шмек. Ипак, то је овде пре свега прича о поштовању локалне традиције и о „флексибилној” тајландској архитектури.

Томпсонов дом у Бангкоку је у ствари комплекс од шест традиционалних кућа у тајландском стилу, окружен воденим површинама и растињем типичним за тропске пределе. Као заљубљеник у тајландску културу и традицију, бизнисмен је одлучио да купи неколико старих кућа и поново их састави на свом имању. Видео је да су, иако дрвене, опстајале и више од сто година. А да би трајале и даље, једна од мера заштите је да посетиоци музеја у обилазак иду без обуће.

Реч је о конструкцијама од тиковине које су купљене од неколико власника и донете из различитих делова Тајланда на садашњу локацију, где су поново монтиране. Изградња је почела у септембру 1958, а завршена је у априлу следеће године.

Специфичност тајландског стила градње је у техници склапања дрвених елемената. Без икаквих ексера, делови објеката се лако спајају, склапају и расклапају по потреби.

Тако је и Томпсонова кућа „изграђена у лаганим, префабрикованим деловима, при чему сваки део формира зид”, наводи се на званичној страници музеја. Сваки зид се затим спаја и качи на надградњу – оквир од дрвених стубова – без ексера.

Тајландска техника градње условљена је практичношћу. Кад год је требало преселити се, а раније је то била честа потреба, кућа је могла да се понесе са собом. Расклопили би је део по део, сложили на сплав и низ најближи клонг (канал) отпремали до нове локације.

„Упркос утицају других великих култура света, као што су индијска, кинеска, кмерска и бурманска, које су укључене у њене декоративне елементе, архитектонски стил тајландских домова остаје релативно једноставан. Његове основне карактеристике одређене су локалним климатским условима, доступношћу грађевинског материјала и потребама људи, од којих је већина водила пољопривредни начин живота. Дрво је било лако доступно, па је било најчешћи материјал који се користио у изградњи ових кућа. Имућнији су најчешће користили тврду и издржљиву тиковину”, наводи се, између осталог, у опису Томпсонове куће.

Како се указује, верска и световна архитектура Тајланда у ранијем периоду делила је неке заједничке карактеристике. Попут храмова, тајландске куће имају стрме двостране кровове који се лучно уздижу према небу. Обе стране крова су нагнуте ка центру, стварајући илузију висине, али такав дизајн је проистекао заправо из потребе за функционалношћу – врућ ваздух се диже, тако да висина крова одржава кућу хладном. Уз то, велики број прозора и врата пажљиво је постављен како би се олакшао непрекидан проток ваздуха. Зидови су углавном остављани нефарбани, мада понекад науљени.

У врућој и влажној тропској клими, прозрачност и отвореност тајландске куће и широки пропусти крова штите унутрашњост од сунца и кише. Поред тога, тајландске куће су најчешће подигнуте на стубове. То олакшава циркулацију ваздуха, а штитило је дом од поплава током сезоне монсуна. И пружало је заштиту од дивљих животиња.

Најстарији део Томпсонове куће је из раног 19. века из села ткача свиле које се зове Бан Хруа, са друге стране канала. То је и највећа појединачна грађевина, а Томпсону је служила као дневна соба и салон за госте.

Други најстарији део овог комплекса је кухињско крило, које је из истог села. Датира из средине 19. века, а било је део старе палате која је продата и пресељена у село ткача педесет година раније.

Преостале грађевине Томпсон је нашао у провинцији Ајутаја, узводно од Бангкока. Куће су срушене, уредно сложене на барже и допремљене реком Чао Праја и клонгом до Томпсоновог плаца.

Данас је то имање у срцу азијске метрополе, надомак националног стадиона, до којег се лако стиже јавним превозом. Али, када се закорачи у комплекс, улази се у неку другу димензију простора и времена. Џим Томпсон је успео у намери да сачува део лепоте, хармоније и једноставности једног старог Бангкока.