Докторкин вапај

Одавно с једне конференције за штампу није послата тако искрена, јасна и болна порука какву је недавно упутила др Маријана Миловић Ковачевић, медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије.

Суочена са стотинама смртних исхода жена од рака грлића материце, болести која се може спречити у високом проценту редовним одласцима на гинеколошке прегледе, докторка с београдске онкологије је признала да је страшно фрустрирајуће за лекаре када женама саопштавају да неће доживети дуги век и да неће моћи да имају децу.

Сваке године 1.500 новооболелих

У Србији сваке године због рака грлића материце умире 700 жена, дакле, у просеку, свакога дана по две. Годишње се код нас региструје 1.500 новооболелих случајева.

–У 30 до 40 процената реч је о женама млађим од 50 година. Изузетно је фрустрирајуће када од нас, лекара на конзилијуму, у истом дану сазнају да не могу да буду оперисане, јер су у одмаклом стадијуму болести и када истог дана сазнају да њихов животни век неће бити дуг. То је страшно! То су прелепе, младе жене – казала је др Миловић Ковачевић.

Она је подсетила и на један мит који се одржава деценијама у нашем друштву, а то је да ако немате симптоме, не треба да идете код гинеколога:

–Готово свака моја пацијенткиња, која има поодмаклу болест грлића материце или четврти стадијум рака, изговара исту реченицу: „Нисам ишла код гинеколога сваке године, јер нисам имала ни један симптом; кад сам добила симптом, јавила сам се.”. Али, симптоми за ову болест нису специфични, обично је то крварење након односа или неки други неспецифичан симптом. Некада прође и од пет до седам година да жене нису биле код гинеколога. То морамо да променимо. Важно је да сваке године жена одлази на преглед код гинеколога. За превенцију рака грлића материце то је апсолутно „мораш”. Код жена с неким проблематичним грлићем мора и чешће, по савету гинеколога.

Други лажни мит, на који је указала је да инфекцију хуманим папилома вирусима добијају само промискуитетне особе.

– Свако од нас може да добије инфекцију хуманим папилома вирусима – поручила је др Миловић Ковачевић.

Али овде почиње серија озбиљних питања на које као друштво немамо одговор Зашто се код нас жене не одазивају на позив да дођу и обаве скрининг преглед за рано откривање рака грлића материце? Зашто мало родитеља своје ћерке и синове у у раном тинејџерском узрасту не заштити вакцином против хуманих папилома вируса, који је у 90 одсто случајева изазивач рака грлића материце, али и других врста карцинома?

И на послетку, зашто наше жене ни данас немају навику да редовно одлазе на годишње гинеколошке предлоге када немају никакве симптоме?

И зашто се не слушају сви апели лекара, удружења пацијената, кампање Министарства здравља? Зашто се више деце не вакцинише бесплатном ефикасном вакцином, која је обезбеђена у довољној количини? За нешто више од три и по године у потпуности је вакцинисано свега 50.280 деце и младих.

– Ова болест је у високом проценту превентибилна, и то је заправо највећа фрустрација нас клиничара. Ја радим на другом спрату Института за радиологију и онкологију и виђам пацијенткиње које имају локално узнапредовали карцином или већ имају и метастазе, а то су често младе, лепе жене које заправо неће дуго живети и никада неће имати децу. То су заиста поразне ситуације и за мене и за клиничара тешке, посебно због чињенице да смо много могли да урадимо за сваку појединачну жену и да спречимо да добију узнапредовале форме или четврти стадијум карцинома грлића материце. И колико год да све учинимо за те жене, да им дајемо најбољу имуно терапију, то може да им продужи живот, побољша квалитет, али дефинитивно много више можемо да учинимо у најранијим фазама – подсетила је такође др Миловић Ковачевић, која је изразила наду да за 10 година нећемо више виђати овако тешке форме болести.

Важно је вакцинисати више деце

Да је могуће ову болест послати у историју или је бар зауздати у њеном смртном походу потврдио је и проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије. Али, како је казао, треба вакцинисати више деце и младих. Најбољи резултати се постижу вакцинацијом и дечака и девојчица у узрасту од девет до 14 година, када још нису имали контакт с хуманим папилома вирусима, нити сексуалне односе. Затим као друга могућност постоји вакцинација младих од 15 до 19 године, а може чак и касније, рецимо одмах после шест месеци од хируршког уклањања малигних оштећења изазваних ХПВ вирусима Вакцина је потврђена као безбедна у многим студијама, а забележена је дуготрајност заштита, рекао је др Стефановић.

Али, он је подсетио да осим примарне превенције у виду вакцине, не смемо да заборавимо на организовани скрининг и лечење предмалигних лезија.

Вршилац дужности директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, др Верица Јовановић изјавила је да је у последњој деценији у нашој земљи забележен пад морталитета од рака грлића материце од преко 12 одсто.

Радикалне операције су прошлост, али не код нас

– Само у нашој клиници конзилијум за малигне болести прође годишње преко 1.000 пацијенткиња, од тог броја 200 су случајеви с развијеном болешћу рака грлића материце. Само један мањи део од тих 200 може да се оперише. Више је оних жена које се јављају с одмаклом формом и који се шаљу на радио и хемиотерапију, него оних које можемо да лечимо хируршки. Ја, лично, сваке недеље обавим по једну радикалну операцију због развијене форме канцера грлића материце. И тако већ годинама... На нивоу клинике урадимо око стотинак таквих операција. С колегама из региона размењујемо искуства на конгресима и стручним састанцима и чујемо, на пример, да су начелници и водећи људи у хирургији љубљанске гинеколошке клинике малтене заборавили да раде ове операције радикалне форме одмаклог канцера грлића материце. То значи да су драстично смањили учесталост одмаклих форми ове болести. На нашој клиници се годишње обави и преко 500 такозваних малих интервенција, којима се оперишу такозване предмалигне форме – рекао је проф. др Стефановић.