Doktorkin vapaj

Odavno s jedne konferencije za štampu nije poslata tako iskrena, jasna i bolna poruka kakvu je nedavno uputila dr Marijana Milović Kovačević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Suočena sa stotinama smrtnih ishoda žena od raka grlića materice, bolesti koja se može sprečiti u visokom procentu redovnim odlascima na ginekološke preglede, doktorka s beogradske onkologije je priznala da je strašno frustrirajuće za lekare kada ženama saopštavaju da neće doživeti dugi vek i da neće moći da imaju decu.

Svake godine 1.500 novoobolelih

U Srbiji svake godine zbog raka grlića materice umire 700 žena, dakle, u proseku, svakoga dana po dve. Godišnje se kod nas registruje 1.500 novoobolelih slučajeva.

–U 30 do 40 procenata reč je o ženama mlađim od 50 godina. Izuzetno je frustrirajuće kada od nas, lekara na konzilijumu, u istom danu saznaju da ne mogu da budu operisane, jer su u odmaklom stadijumu bolesti i kada istog dana saznaju da njihov životni vek neće biti dug. To je strašno! To su prelepe, mlade žene – kazala je dr Milović Kovačević.

Ona je podsetila i na jedan mit koji se održava decenijama u našem društvu, a to je da ako nemate simptome, ne treba da idete kod ginekologa:

–Gotovo svaka moja pacijentkinja, koja ima poodmaklu bolest grlića materice ili četvrti stadijum raka, izgovara istu rečenicu: „Nisam išla kod ginekologa svake godine, jer nisam imala ni jedan simptom; kad sam dobila simptom, javila sam se.”. Ali, simptomi za ovu bolest nisu specifični, obično je to krvarenje nakon odnosa ili neki drugi nespecifičan simptom. Nekada prođe i od pet do sedam godina da žene nisu bile kod ginekologa. To moramo da promenimo. Važno je da svake godine žena odlazi na pregled kod ginekologa. Za prevenciju raka grlića materice to je apsolutno „moraš”. Kod žena s nekim problematičnim grlićem mora i češće, po savetu ginekologa.

Drugi lažni mit, na koji je ukazala je da infekciju humanim papiloma virusima dobijaju samo promiskuitetne osobe.

– Svako od nas može da dobije infekciju humanim papiloma virusima – poručila je dr Milović Kovačević.

Ali ovde počinje serija ozbiljnih pitanja na koje kao društvo nemamo odgovor Zašto se kod nas žene ne odazivaju na poziv da dođu i obave skrining pregled za rano otkrivanje raka grlića materice? Zašto malo roditelja svoje ćerke i sinove u u ranom tinejdžerskom uzrastu ne zaštiti vakcinom protiv humanih papiloma virusa, koji je u 90 odsto slučajeva izazivač raka grlića materice, ali i drugih vrsta karcinoma?

I na posletku, zašto naše žene ni danas nemaju naviku da redovno odlaze na godišnje ginekološke predloge kada nemaju nikakve simptome?

I zašto se ne slušaju svi apeli lekara, udruženja pacijenata, kampanje Ministarstva zdravlja? Zašto se više dece ne vakciniše besplatnom efikasnom vakcinom, koja je obezbeđena u dovoljnoj količini? Za nešto više od tri i po godine u potpunosti je vakcinisano svega 50.280 dece i mladih.

– Ova bolest je u visokom procentu preventibilna, i to je zapravo najveća frustracija nas kliničara. Ja radim na drugom spratu Instituta za radiologiju i onkologiju i viđam pacijentkinje koje imaju lokalno uznapredovali karcinom ili već imaju i metastaze, a to su često mlade, lepe žene koje zapravo neće dugo živeti i nikada neće imati decu. To su zaista porazne situacije i za mene i za kliničara teške, posebno zbog činjenice da smo mnogo mogli da uradimo za svaku pojedinačnu ženu i da sprečimo da dobiju uznapredovale forme ili četvrti stadijum karcinoma grlića materice. I koliko god da sve učinimo za te žene, da im dajemo najbolju imuno terapiju, to može da im produži život, poboljša kvalitet, ali definitivno mnogo više možemo da učinimo u najranijim fazama – podsetila je takođe dr Milović Kovačević, koja je izrazila nadu da za 10 godina nećemo više viđati ovako teške forme bolesti.

Važno je vakcinisati više dece

Da je moguće ovu bolest poslati u istoriju ili je bar zauzdati u njenom smrtnom pohodu potvrdio je i prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Ali, kako je kazao, treba vakcinisati više dece i mladih. Najbolji rezultati se postižu vakcinacijom i dečaka i devojčica u uzrastu od devet do 14 godina, kada još nisu imali kontakt s humanim papiloma virusima, niti seksualne odnose. Zatim kao druga mogućnost postoji vakcinacija mladih od 15 do 19 godine, a može čak i kasnije, recimo odmah posle šest meseci od hirurškog uklanjanja malignih oštećenja izazvanih HPV virusima Vakcina je potvrđena kao bezbedna u mnogim studijama, a zabeležena je dugotrajnost zaštita, rekao je dr Stefanović.

Ali, on je podsetio da osim primarne prevencije u vidu vakcine, ne smemo da zaboravimo na organizovani skrining i lečenje predmalignih lezija.

Vršilac dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, dr Verica Jovanović izjavila je da je u poslednjoj deceniji u našoj zemlji zabeležen pad mortaliteta od raka grlića materice od preko 12 odsto.

Radikalne operacije su prošlost, ali ne kod nas

– Samo u našoj klinici konzilijum za maligne bolesti prođe godišnje preko 1.000 pacijentkinja, od tog broja 200 su slučajevi s razvijenom bolešću raka grlića materice. Samo jedan manji deo od tih 200 može da se operiše. Više je onih žena koje se javljaju s odmaklom formom i koji se šalju na radio i hemioterapiju, nego onih koje možemo da lečimo hirurški. Ja, lično, svake nedelje obavim po jednu radikalnu operaciju zbog razvijene forme kancera grlića materice. I tako već godinama... Na nivou klinike uradimo oko stotinak takvih operacija. S kolegama iz regiona razmenjujemo iskustva na kongresima i stručnim sastancima i čujemo, na primer, da su načelnici i vodeći ljudi u hirurgiji ljubljanske ginekološke klinike maltene zaboravili da rade ove operacije radikalne forme odmaklog kancera grlića materice. To znači da su drastično smanjili učestalost odmaklih formi ove bolesti. Na našoj klinici se godišnje obavi i preko 500 takozvanih malih intervencija, kojima se operišu takozvane predmaligne forme – rekao je prof. dr Stefanović.