Организовано друштво
Све што човек ради тиче се не само њега, него и других људи
Има људи који се жале на живот. Нерадо се прихватају дужности и обавеза које пред њима стоје. Сматрају да је за тешкоће које је потребно да изнесу увек неко други одговоран.
Такви људи не схватају циљ и смисао живота. Они се и не труде да спознају циљ живот. А смисао живота виде једино у гошћењу за приготовљеном трпезом.
Такође, има људи који не увиђају један велики дар, сваком од нас дат, а то је – прилика да се учини неко добро дело. Само онај ко је благодаран на добијеној прилици, спреман је за жртву. Дате прилике човек или на добро или на зло користи, или не користи, па тако у грех пада. Увек је шири пут који у пропаст води.
Плодови и последице
Себичан човек има оборен поглед. Он види само себе и оне око себе, који њему служе. Не жели да види даље од својих интереса. А све што човек ради тиче се не само њега, него и других људи. И зато би живот сваког човека (онај с рефлексијама на друштвени живот) требало да се тиче свих нас. Свет је у покрету и све се прелива; сабира или расипа. Видимо дела великих људи, како она добро доноси целом свету. А видимо и дела великих злочинаца, како она трагичне и штетне последице остављају. Видљиво је дело, односно недело и сваког другог човека. И обрађена и необрађена њива се види. И по плодовима, и по последица види се дело човека. Није исто бити међу добрим домаћинима и бити међу лењивцима.
Олако окрећемо главу и обарамо поглед од људи и пред људима који добро не чине, као да се то што они чине не тиче и нас. А тиче нас се, јер све оставља последице, због којих ће неко горке плодове убирати и које ће неко морати да санира.
Кад смо у природи, загледајмо се у мравињак. Видећемо како сви мрави организовано и предано раде. Сви су посвећени истом циљу. Савршено су организовани, с јасном поделом рада. Комуникација међу њима је таква да се сви посвећују решавању комплексних проблема. Нема оних који ленчаре или раде нешто супротно од других.
Из даљине посматрано, и људске заједнице личе на мравињаке, а кад се приближимо некој од тих заједница, увек видимо некога ко би да живи на туђи рачун.
Мали мрав својим односом према ближњима и према дужностима својим даје пример великом човеку, који је у космосу само мало већи од њега.
Има људи који не знају зашто раде; неретко рад доживљавају као какву осуду. Не схватају смисао рада.
Све што човек ради, овде, на овом свету, ради зарад људи и због људи. Сваки посао тиче се људи. Зарад људи се земља обрађује, по фабрикама и другим радњама производи се све што је потребно. Зарад људи пекари, кројачи и обућари раде. Зарад људи школе, болнице и друге установе се отварају. Зарад људи новине и књиге се пишу. Зарад људи наука се усавршава. Зарад људи и држава је организована... И кад раде око биљака и животиња, људи раде за човека. Јер, све је створено зарад човека. Не само зарад, него и због људи много шта мора да се ради. Због људи постоје војска, полиција, судство, разне врсте обезбеђења и инспекције...
Што је друштво организованије, то мање посла – због људи.
И кад храм гради и Богу служи, човек то зарад људи чини. И себе ради, у заједници са људима, славу и молитву Творцу узноси.
Сви смо повезани невидљивим нитима и сви смо упућени једни на друге.
Има људи који и деци својој приговарају за то што су их одгајали и за њих морали да раде. Као да су деца одлучивала да ли ће бити рођена.
Не схвата човек: и кад другима чини – себи чини.
Здрава заједница
Организовано друштво је као један организам: сваки орган и свака ћелија, с уделом својим, у животу и у функцији одржава организам. А у организму се потхрањују и чувају. Кад неки орган оболи и ћелије изумиру, то цео организам осећа. И на најмањи убод цело тело реагује, као што је и зацељење сваке повреде охрабрење за цео организам. Зато би сваком човеку требало да буде у интересу да живи у здравом друштву. Чему ће свако удео свој дати, по мери бића свог.
У организованом друштву свако своје место има, са статусом који заслужује.
У таквом друштву, на истини утемељеном, правда влада, а спокој људе надахњује.
Када неко нешто добро и лепо учини у свом селу или граду, унапредио је средину своју. А када неко нешто лоше учини, мрљу је бацио на друштво којем припада.
Добар човек је благодат друштва; лош човек је терет друштва.
